Name: Kandid
Author: Volter

1. Kako je Kandid vaspitan u jednom lepom zamku, i kako je iz njega isteran

U Vestfaliji, u zamku barona od Tunder-ten-tronka, živeo je jedan mladić kome je priroda dala najblaže ponašanje. Imao je prilično zdrav sud i vrlo jednostavan duh, i zato su ga, verujem, zvali Kandid. Stare sluge su sumnjale da je sin baronove sestre i jednog čestitog plemića iz okoline, za koga ona nije htela da se uda zato što je mogao da dokaže samo sedamdeset jedno koleno plemstva.

Baron je bio jedan od najmoćnijih gospodara u Vestfaliji, jer je njegov zamak imao vrata i prozore. Baronica, koja je težila oko tri stotine pedeset funti, uživala je zbog toga veliko poštovanje. Njihova kći Kunigunda bila je rumena, sveža i vrlo lepa. Učitelj Panglos bio je proročište kuće, i predavao je metafiziko-teologo-kosmolonigologiju.

„Dokazivo je“, govorio je, „da stvari ne mogu biti drugačije nego što jesu. Pošto je sve stvoreno radi neke svrhe, sve je nužno radi najbolje svrhe. Nosevi su stvoreni da nose naočare, i zato imamo naočare. Noge su očigledno namenjene čakširama, i imamo čakšire. Svinje su stvorene da se jedu, i jedemo svinjetinu cele godine. Oni koji kažu da je sve dobro govore gluposti: treba da kažu da je sve najbolje.“

Kandid je sve to nevino verovao. Mislio je da je, posle sreće da se rodiš kao baron od Tunder-ten-tronka, druga sreća biti gospođica Kunigunda, treća videti je svakog dana, a četvrta slušati doktora Panglosa, najvećeg filozofa u pokrajini, a prema tome i na svetu.

Jednog dana Kunigunda je, šetajući se po šumarku, videla doktora Panglosa u žbunju kako daje čas eksperimentalne fizike sobarici njene majke, i vratila se kući zamišljena, želeći da i ona bude učena. Sutradan, iza jednog paravana, ispustila je maramicu; Kandid ju je podigao; ona ga je uhvatila za ruku; on joj je poljubio ruku; usne su im se srele. Baron je prošao pored paravana i, videvši ovaj uzrok i ovu posledicu, isterao je Kandida iz zamka snažnim udarcima nogom u zadnjicu. Kunigunda se onesvestila, i sve je bilo u pometnji u najlepšem od svih mogućih zamkova.

2. Šta je bilo s Kandidom među Bugarima

Kandid je dugo išao plačući, i spavao u jednoj brazdi u snegu. U sledećem gradu dva čoveka u plavom pozvala su ga na ručak, divila se njegovom stasu, i zamolila ga da popije u zdravlje kralja Bugara. Popio je. „Dosta je“, rekli su. „Sada si ti oslonac, branilac, junak Bugara.“ Okovali su ga i naučili ga egzerciru, batinama.

Jednog lepog prolećnog dana palo mu je na pamet da prošeta, verujući da je povlastica ljudske vrste da se služi nogama kako joj se prohte. Uhvaćen je, i dat mu je izbor da trideset šest puta prođe kroz šibe celog puka ili da bude streljan. Bunio se da je volja slobodna i da ne želi ni jedno ni drugo; morao je da bira. Na osnovu Božjeg dara koji se zove sloboda, izabrao je šibe, izdržao ih dvaput, i molio da ga radije streljaju. U tom trenutku prolazio je kralj, saznao da je zatvorenik mladi metafizičar neupućen u svet, i pomilovao ga s blagošću koju će hvaliti sve novine i svi vekovi.

3. Kako je Kandid pobegao od Bugara, i šta je bilo s njim

Ništa nije moglo biti tako lepo kao dve vojske. Trube, frule, bubnjevi i topovi stvarali su sklad kakav se ni u paklu nije čuo. Topovi su oborili oko šest hiljada ljudi sa svake strane; puščana paljba uklonila je iz najboljeg od svetova nekih devet ili deset hiljada nitkova koji su zagađivali njegovu površinu; bajonet je bio dovoljan razlog za smrt još nekoliko hiljada. Kandid, drhteći kao filozof, sakrio se za vreme ovog junačkog klanja, i dok su oba kralja davala da se peva Tebe Boga hvalimo, otišao je da negde drugde rasuđuje o uzrocima i posledicama.

Prošao je kroz spaljena sela, svako razoreno od druge strane po ratnim zakonima, i stigao u Holandiju, gde je čuo da su svi bogati i hrišćani. Jedan propovednik, koji je upravo sat vremena govorio o milosrđu, pitao ga je da li veruje da je papa Antihrist. „Nikada to nisam čuo“, rekao je Kandid, „ali bio on to ili ne, ja nemam hleba.“ Propovednikova žena izručila mu je noćnu posudu na glavu. Jedan anabaptista po imenu Žak, koji nikada nije bio kršten, odveo ga je kući, nahranio i dao mu posla. Sutradan je Kandid sreo jednog prosjaka pokrivenog ranama, s napola izjedenim nosom, koji je pri svakom kašlju ispljunuo po jedan zub.

4. Kako je Kandid sreo svog starog učitelja Panglosa, i šta je iz toga proizašlo

Prosjak je bio Panglos. Bugari su razorili zamak, ubili barona i baronicu, a Kunigundu silovali i rasporili joj trbuh; bila je mrtva. Kandid se onesvestio. Kad je došao k sebi, pitao je šta je njegovog učitelja dovelo u ovo stanje.

„Ljubav“, rekao je Panglos. „Poznavao si Paketu, baroničinu sobaricu. U njenom naručju okusio sam rajske slasti, koje su proizvele ove paklene muke. Ona ju je dobila od jednog franjevca, koji ju je dobio od jedne grofice, koja ju je dobila od jednog konjičkog kapetana, i tako unazad do jednog od drugova Kristofora Kolumba.“

„Kakvo čudno rodoslovlje! Nije li đavo u njegovom korenu?“

„Nipošto. Bila je to nužna sastojina najboljeg od svetova. Da Kolumbo nije dobio ovu bolest u Americi, ne bismo imali ni čokoladu ni košenil.“

Dobri Žak dao je da se Panglos leči o njegovom trošku — izgubio je samo jedno oko i jedno uvo — i poveo obojicu filozofa sa sobom u Lisabon. Na putovanju je Žak tvrdio da su ljudi morali malo pokvariti prirodu, jer im Bog nije dao ni topove ni bajonete, a oni su napravili i jedno i drugo. „Sve je to bilo neophodno“, rekao je Panglos. „Pojedinačne nesreće čine opšte dobro, tako da što je više pojedinačnih nesreća, to je sve bolje.“ Dok je govorio, nebo se smračilo, i strašna oluja izbila je naočigled Lisabona.

5. Oluja, brodolom, zemljotres

Jedan surovi mornar udario je anabaptistu i sam pao preko ograde; Žak ga je izvukao i sam pao u more, a mornar ga je pustio da se udavi. Kandid je hteo da skoči za njim; Panglos ga je zaustavio, dokazujući da je lisabonska luka stvorena baš zato da se u njoj udavi ovaj anabaptista. Brod se raspukao, i svi su izginuli osim Panglosa, Kandida i mornara.

Tek što su stupili u Lisabon, zemlja se zatresla. More je proključalo u luci, kuće su padale, i trideset hiljada ljudi bilo je zgnječeno pod ruševinama. Mornar je otišao da pljačka, napio se i kupio naklonost jedne devojke među umirućima. Kandid, ranjen kamenjem koje je padalo, molio je za malo vina i ulja. „Ovaj zemljotres nije ništa novo“, rekao je Panglos. „Mora da postoji žila sumpora koja ide pod zemljom od Lime do Lisabona.“ Te večeri tešio je preživele: „Sve je ovo najbolje što može biti. Jer ako je vulkan u Lisabonu, ne bi mogao biti nigde drugde.“ Jedan čovečuljak u crnom, doušnik inkvizicije, uljudno je upitao zar gospodin ne veruje u prvobitni greh.

6. Kako je priređeno lepo autodafe da se spreče zemljotresi, i kako je Kandid izbatinan

Posle zemljotresa, mudraci te zemlje odlučili su da je prizor nekoliko ljudi spaljenih na laganoj vatri uz veliku svečanost nepogrešiva tajna da se zemlja spreči da se trese. Zato su uhapsili jednog Biskajca koji se oženio kumom svog deteta, dva Portugalca koji su iz piletine izvadili slaninu, i Panglosa i Kandida — jednog zato što je govorio, a drugog zato što je slušao s izrazom odobravanja. Nedelju dana kasnije išli su u povorci s papirnim mitrama. Kandid je izbatinan u taktu pevanja; Biskajac i dva Portugalca su spaljeni; Panglos je obešen, iako to nije običaj. Istog dana zemlja se ponovo zatresla.

„Ako je ovo najbolji od svih mogućih svetova“, rekao je Kandid sebi, „kakvi su onda ostali?“ Dok je tako stajao, izbatinan, odrešen i blagosloven, prišla mu je jedna starica i rekla: „Hrabro, sine moj, i pođi za mnom.“

7. Kako se jedna starica pobrinula za Kandida, i kako je on našao ono što je voleo

Odvela ga je u jednu straćaru, dala mu mast, hranu i čistu odeću, i treće večeri povela ga do jedne kuće među vrtovima. Tamo je uvela jednu drhtavu ženu pod velom, koja se blistala od dragulja. Kandid je podigao veo. Bila je to Kunigunda. On je pao pred njene noge; ona je pala na sofu.