Stare priče.
Ispričane za danas.

1200. p. n. e. · Prepričano

“Najstarija velika priča na svetu: Gilgameš, nemirni, osioni kralj Uruka, nalazi prijatelja u divljem čoveku Enkiduu; zajedno ubijaju čuvara Kedrove šume i Nebeskog bika — a kada Enkidu umre, Gilgameš kreće preko kraja sveta da pronađe jedinog čoveka koji je umakao smrti.”

750. p. n. e. · Prepričano

“U desetoj godini Trojanskog rata, Ahil, najveći grčki ratnik, posvađa se s kraljem Agamemnonom i povlači se iz borbe — sve dok ga smrt najdražeg prijatelja ne vrati u bitku, protiv Hektora, branioca Troje.”

700. p. n. e. · Besplatno

“Posle deset godina rata i još deset godina lutanja, Odisej se probija kući, do žene, sina i doma u kome su se raspojasali prosci.”

700. p. n. e. · Prepričano

“Pesnik ratar kori svog lenjog brata, koji ga je uz pomoć podmitljivih sudija prevario za nasledstvo — i uči njega, i nas, o pravdi, dobima sveta, teškoj nužnosti rada i ratarskoj godini po izlasku i zalasku zvezda.”

700. p. n. e. · Prepričano

“Hesiodova pesma o rođenju bogova: kako su prvi nastali Haos, Zemlja i Eros; kako je Nebo zbacio njegov sin Kron, a Krona njegov sin Zevs; kako su Titani bačeni u Tartar; i kako je Zevs, pravdom i lukavstvom, postao kralj bogova i ljudi.”

458. p. n. e. · Prepričano

“Tri drame o prokletstvu Atrejeve kuće: kralj Agamemnon vraća se iz Troje i ubija ga njegova žena Klitemnestra; njihov sin Orest sveti ga ubivši majku i progone ga Erinije; a boginja Atena osniva u Atini prvi sud da bi mu se sudilo.”

445. p. n. e. · Prepričano

“Pod Trojom, velikom ratniku Ajantu uskraćeno je Ahilovo oružje, pa noću kreće da pobije grčke vojskovođe — ali boginja Atina ga baca u ludilo, te umesto njih pokolje stoku vojske. Kada se probudi u sramoti, najponosniji junak Grka mora da odluči kako da živi, ili umre, časno.”

441. p. n. e. · Prepričano

“Posle građanskog rata u kome su poginula oba Edipova sina, tebanski kralj Kreont zabranjuje da se sahrani brat koji je napao grad. Njihova sestra Antigona ga ipak sahranjuje, po nepisanim zakonima bogova — a sukob njene savesti i njegovog zakona uništava oboje.”

440. p. n. e. · Prepričano

“Dejanira, žena junaka Herakla, zabrinuto čeka u Trahini svog muža lutalicu. Kada on kući pošalje lepu zarobljenicu koju namerava da učini svojom ljubavnicom, Dejanira pokušava da povrati njegovu ljubav čarolijom koju joj je davno dao jedan kentaur na samrti — i uništava njega, i sebe.”

429. p. n. e. · Prepričano

“Kuga uništava Tebu, a proročište kaže da će prestati tek kada se pronađe ubica starog kralja. Kralj Edip, pametni došljak koji je nekada spasao grad rešivši Sfingin zagonetku, kune se da će ga pronaći — i korak po korak otkriva istinu o sebi.”

413. p. n. e. · Prepričano

“Godinama pošto su njenog oca Agamemnona ubili njena majka Klitemnestra i njen ljubavnik Egist, Elektra živi u mikenskom dvoru kao sluškinja, tugujući i besneći, čekajući da se njen brat Orest vrati kući i osveti se. Tada glasnik donosi vest da je Orest mrtav.”

401. p. n. e. · Prepričano

“Slep, star i prognan, Edip luta sa kćerkom Antigonom do Kolona, blizu Atine, gde mu je proročište reklo da će umreti. Teba i njegovi rođeni sinovi sada žele njegovo telo, koje će doneti blagoslov zemlji koja ga čuva; ali Edip je izabrao Atinu i kralja Tezeja — i bogovi ga najzad pozivaju tajanstvenom kraju.”

375. p. n. e. · Besplatno

“Tokom jedne duge noći u Pireju, Sokrat i njegovi prijatelji grade rečima idealan grad da bi otkrili šta je pravda i zašto je pravedan život najsrećniji.”

180 · Prepričano

“Privatna beležnica jednog rimskog cara, pisana na grčkom u ratnim pohodima i na dvoru: dvanaest knjiga podsetnika samome sebi o dužnosti, smrti, gnevu, promeni i o tome kako ostati dobar u svetu koji ne sarađuje.”

1295 · Prepričano

“Danteova knjižica sećanja: kako je prvi put video Beatriče kada su oboje imali devet godina, kako ga je njen pozdrav ispunjavao blaženstvom, a njegovo uskraćivanje očajanjem, kako je naučio da piše samo u njenu slavu — i kako je, posle njene smrti, odlučio da o njoj kaže ono što nikada nije rečeno ni o jednoj ženi.”

1305 · Prepričano

“Danteova nedovršena latinska rasprava „O rečitosti na narodnom jeziku“: odakle potiče ljudski jezik, zašto se kod Vavilona razdvojio na mnoge jezike, po čemu se razlikuju italijanski dijalekti — i kako bi italijanski pesnik mogao da među svima njima pronađe jedan plemeniti jezik dostojan najviše poezije.”

1307 · Prepričano

“Prognan iz Firence, Dante priprema „gozbu“ znanja za one koji su ga gladni, a ne znaju latinski: tri svoje ljubavne pesme, poslužene uz duge komentare na italijanskom koji otkrivaju da je gospa koju slave sama Filozofija — i obuhvataju nebesa, dušu, smisao plemenitosti i doba ljudskog života.”

1318 · Prepričano

“Danteova latinska rasprava o svetskoj vladavini: zašto je čovečanstvu potreban jedan sveopšti vladar da bi živelo u miru; zašto ta vlast po pravu pripada Rimskom carstvu; i zašto carev autoritet potiče neposredno od Boga, a ne preko pape.”

1320 · Prepričano

“Trinaest sačuvanih Danteovih latinskih pisama, pisanih u izgnanstvu: kardinalima i grofovima, jednom pesniku, gradovima i vladarima Italije, caru Henriku VII — od koga se nadao da će ga vratiti kući — prijatelju u Firenci, kome odbija ponižavajuće pomilovanje, i svom zaštitniku Kan Grandeu, kome objašnjava smisao Božanstvene komedije.”

1321 · Prepričano

“Na sredini životnog puta, izgubljenog u mračnoj šumi, pesnika Dantea senka Vergilija vodi dole kroz krugove Pakla i gore na goru Čistilišta, a zatim njegova voljena Beatriče kroz nebesa Raja — sve do viđenja Boga.”

1353 · Prepričano

“Kužne 1348. godine, sedam mladih žena i trojica mladića napuštaju Firencu, u kojoj se umire, i odlaze u brda, i deset dana, da bi prekratili najtoplije sate, svako priča po jednu priču — sto priča o svecima koji su bili lupeži, trgovcima i gusarima, srećnim i nesrećnim ljubavnicima, pametnim ženama, glupim muževima i plemenitim delima. Bokačova „ljudska komedija“, pisana, kako kaže, za zaljubljene dame.”

1521 · Prepričano

“U senovitom firentinskom vrtu, čuveni kondotjer objašnjava krugu mladih prijatelja zašto Italija stalno gubi ratove i kako bi ih građanska vojska, ustrojena po rimskom uzoru, ponovo mogla dobijati.”

1531 · Prepričano

“Čitajući rimskog istoričara Tita Livija među prijateljima u jednom firentinskom vrtu, Makijaveli se pita zašto je Rimska republika postala tako velika i trajala tako dugo, i šta bi savremeni gradovi od nje mogli da nauče o slobodi, sukobima, veri, ratu i propadanju.”

1532 · Prepričano

“Po narudžbini Medičija, nekadašnji sekretar Firentinske republike, koji je pao u nemilost, pripoveda istoriju svog grada od varvarskih upada do smrti Lorenca Veličanstvenog — priču o frakcijama, izgnanstvima, pobunama, zaverama i plaćeničkim vojskama, i o tome kako grad može da postane velik dok samog sebe razdire.”

1532 · Prepričano

“Smenjeni firentinski diplomata, pišući u izgnanstvu, nudi novim vladarima svog grada kratak priručnik o tome kako se države osvajaju, čuvaju i gube — izveden iz antičke istorije i iz vladara, papa i kondotjera koje je posmatrao izbliza.”

1551 · Prepričano

“Škrti stari dubrovački trgovac goni svog rasipnog sina do Rima u vreme karnevala, gde ih obojicu nadmudruje snalažljivi sluga Pomet.”

1585 · Prepričano

“Servantesova prva knjiga, pastoralni roman u prozi i stihu. Na obalama Taha dvojica pastira, uglađeni Elisio i jednostavni Erastro, vole lepu Galateju i ostaju prijatelji; oko njih drugi pastiri i putnici pričaju svoje priče o ljubavi, ubistvu, prijateljstvu i preziru — sve dok Galatejin otac ne obeća njenu ruku jednom strancu, a pastiri se ne okupe da to spreče.”

1597 · Prepričano

“Kralj Ričard II, rečit, rasipan i siguran u svoje božansko pravo, proteruje rođaka Henrija Bolingbruka i oduzima mu nasledstvo. Bolingbruk se vraća s vojskom — a pomazani kralj, napušten od svojih plemića, mora da se odrekne krune, i glas pronalazi tek kada sve gubi.”

1597 · Prepričano

“Posle Rata ruža, Ričard, vojvoda od Glostera — blistav, šarmantan, ogorčen i potpuno bezobziran — rešava da ukloni svaki život koji stoji između njega i engleske krune: brata, sinovce, saveznike i ženu. A onda mu, uoči bitke kod Bosvorta, dolaze duhovi njegovih žrtava.”

1598 · Prepričano

“Kralj Henri IV, koji je krunu oteo od Ričarda II, suočava se s pobunom vatrenog Hotspera i porodice Persi — dok njegov rođeni sin, princ Hal, traći dane po krčmama Ističipa s debelim, duhovitim, lažljivim, neodoljivim ser Džonom Falstafom. Na bojnom polju kod Šruzberija princ najzad mora da postane ono što jeste.”

1600 · Prepričano

“Pobuna je slomljena, ali nije okončana, a kralj Henri IV je bolestan i ne može da spava. Falstaf, star i bolestan od gihta, regrutuje vojnike u Glosteršaru i sanja o danu kada će njegov prijatelj Hal postati kralj. Taj dan dolazi — a novi kralj Henri V ga više ne poznaje.”

1600 · Prepričano

“Divlji princ Hal iz Henrija IV postao je kralj Henri V. Polažući pravo na francusku krunu, vodi malu englesku vojsku preko Lamanša, zauzima Arfler i — s vojskom bolesnom, malobrojnom i iscrpljenom — suočava se s celim francuskim viteštvom na polju kod Azenkura.”

1600 · Prepričano

“Da bi pomogao prijatelju Basaniju da se udvara bogatoj naslednici Porciji, mletački trgovac Antonio pozajmljuje novac od Šajloka, jevrejskog zelenaša koga je javno prezirao — uz zalog da Šajlok, ako dug ne bude vraćen, sme da mu odseče funtu mesa. Kada Antonijevi brodovi propadnu, Šajlok traži svoj zalog.”

1600 · Prepričano

“U Mesini, mladi vojnik Klaudio zaljubljuje se u nežnu Hero, dok njena rođaka Beatriče i okoreli neženja Benedik vode veseli rat dosetki. Prijatelji lukavstvom navedu dva najoštrija jezika Sicilije na ljubav — a podvala jednog zlikovca umalo ne uništi Hero na dan njenog venčanja.”

1600 · Prepričano

“Četvoro mladih atinskih ljubavnika beži u začaranu šumu u letnjoj noći, gde posvađani kralj i kraljica vila i nestašni Pak okreću njihova srca naglavačke — dok družina glumaca amatera uvežbava tragediju, a jedan od njih dobija magareću glavu.”

1603 · Prepričano

“Danskom princu Hamletu javlja se duh njegovog oca i kaže mu da ga je ubio rođeni brat — sada kralj i muž Hamletove majke. Pozvan na osvetu, blistavi, ožalošćeni princ, pun sumnji, glumi ludilo i pokreće tragediju koja će progutati ceo dvor.”

1605 · Prepričano

“Siromašni plemić iz Manče čita toliko viteških romana da gubi razum i polazi u zarđalom oklopu na koščatoj kljusi da ispravlja nepravde sveta, sa susedom seljakom Sančom Pansom kao štitonošom. Vetrenjače postaju divovi, krčme zamkovi, a seoska devojka neuporediva Dulsineja — sve dok se, na kraju dva velika dela, vitez ne vrati kući i ne probudi iz svog sna.”

1608 · Prepričano

“Stari kralj Lir deli kraljevstvo između dve kćeri koje mu laskaju i progoni onu koja ga zaista voli. Oteran od onih koje je obogatio, luta izgubljenog uma po pustari u oluji, dok verni grof od Glostera, koga je izdao rođeni sin, plaća strašnu cenu.”

1617 · Prepričano

“Servantesova poslednja knjiga, dovršena na samrtnoj postelji: „severnjačka priča“ na Heliodorov način. Dvoje mladih hodočasnika čudesne lepote, Periandro i Auristela, koji se predstavljaju kao brat i sestra, putuju sa zaleđenih ostrva Severa — varvari, brodolomi, zaljubljeni kraljevi — preko Portugala, Španije i Francuske do Rima, gde se najzad otkrivaju njihova prava imena i njihova ljubav.”

1622 · Prepričano

“Otelo, mavarski vojskovođa u službi Venecije, tajno se venčava sa Dezdemonom, kćerkom jednog senatora. Njegov zastavnik Jago, koji ga mrzi, rešava da ga uništi — i maramicom, s nekoliko došapnutih nagoveštaja i genijem za laž, ubeđuje ga da mu je nevina žena neverna.”

1623 · Prepričano

“Posle brodoloma na obali Ilirije, Viola se preruši u mladića i stupa u službu vojvode Orsina — koji je šalje da u njegovo ime prosi groficu Oliviju. Olivija se zaljubljuje u glasnika, Viola se zaljubljuje u vojvodu, a onda u grad stiže Violin brat blizanac, za koga ona veruje da se udavio.”

1623 · Prepričano

“Rim, 44. godina pre nove ere. U strahu da će trijumfalni Julije Cezar postati kralj, grupa senatora predvođena zavidnim Kasijem i plemenitim Brutom ubija ga na Kapitolu — a zatim gube Rim zbog rečitosti njegovog prijatelja Marka Antonija, a sebe u građanskom ratu.”

1623 · Prepričano

“Proterana sa dvora svog strica uzurpatora, Rozalinda beži u Ardensku šumu prerušena u mladića, sa rođakom Silijom i dvorskom ludom. Tamo pronalazi svog prognanog oca, setnog filozofa, i Orlanda — mladića koga voli, koji na svako drvo kači ljubavne pesme posvećene njoj.”

1623 · Prepričano

“Tri veštice na jednoj škotskoj pustari kažu pobedničkom vojskovođi Magbetu da će postati kralj. Podstaknut od svoje žene, on ubija svog kralja i uzima krunu — a zatim mora da ubija iznova i iznova da bi je zadržao, dok ga krivica, strah i proročanstvo sve tešnje okružuju.”

1623 · Prepričano

“U Padovi, blaga Bjanka ne može da se uda dok se ne uda njena starija sestra oštrog jezika Katarina. Tada se pojavljuje Petručo, razmetljivi pustolov došao da se bogato oženi — i rešava da „ukroti“ Katu, dok Bjankini prosci ispunjavaju kuću njenog oca prerušavanjima.”

1668 · Prepričano

“Posle pada Troje, Hektorova udovica Andromaha je zarobljenica Pira, Ahilovog sina i kralja Epira. Pir je voli i zapostavlja obećanu nevestu Hermionu; Orest, koji voli Hermionu, dolazi kao poslanik Grka da zatraži Hektorovog malog sina. Svako voli onoga ko voli drugog, a lanac strasti završava se kod oltara ubistvom, smrću i ludilom.”

1719 · Prepričano

“Posle brodoloma sam na ostrvu dvadeset osam godina, nemirni mladi Englez uči da gradi, obrađuje zemlju, moli se i najzad da živi s drugim ljudskim bićem.”

1750 · Prepričano

“Ogled koji je Rusoa učinio slavnim. Upitan od Akademije u Dižonu da li je obnova nauka i umetnosti doprinela čišćenju morala, „Građanin Ženeve“ odgovorio je da nije: učenost, književnost i umetnosti, rođene iz naših poroka, prostrle su vence cveća preko naših okova, omekšale našu hrabrost i naučile nas da izgledamo vrli umesto da to budemo.”

1755 · Prepričano

“Smela kosmologija mladog Kanta: Mlečni put je spljošteni disk zvezda, slabašne „magline“ su drugi takvi sistemi, a Sunčev sistem je nastao po čisto mehaničkim, Njutnovim zakonima iz prvobitnog oblaka rasute materije — prva verzija „hipoteze o maglini“. Stvaranje, tvrdi on, nikada nije završeno, već se beskrajno širi kroz beskonačni prostor; a završava razmišljanjima o stanovnicima drugih planeta.”

1755 · Prepričano

“Rusoova Druga rasprava. Skidajući sve što je društvo dodalo ljudskoj prirodi, on zamišlja čoveka u prirodnom stanju — usamljenog, snažnog, slobodnog, pokretanog samo samoljubljem i sažaljenjem — a zatim priča dugu priču o tome kako je to stanje izgubio: kroz porodicu, kolibu, seosku igru, gvožđe i žito, i najzad čoveka koji je prvi ogradio jedno polje i rekao „Ovo je moje.“ Svojina, zakon i vlast, zaključuje, zauvek su učvrstili nejednakost koju priroda nikada nije stvorila.”

1759 · Prepričano

“Izbačen iz jednog vestfalskog zamka zato što je poljubio baronovu kćer, mladić vaspitan u uverenju da je sve najbolje u najboljem od svih mogućih svetova biva bačen preko Evrope i Amerike kroz rat, zemljotres, inkviziciju i brodolom, da bi saznao da li je njegov učitelj bio u pravu.”

1761 · Prepričano

“„Pisma dvoje ljubavnika koji žive u jednom gradiću u podnožju Alpa.“ Julija d’Etanž, baronova kći, i njen učitelj, mladi pučanin kasnije nazvan Sen-Pre, zaljubljuju se pored Ženevskog jezera; otac joj zabranjuje taj brak i daje je mudrom, hladnom gospodinu de Volmaru. Godinama kasnije Volmar poziva nekadašnjeg ljubavnika da živi s njima u Klaranu — i roman strasti postaje roman vrline, prijateljstva i vere, sve dok Julijina smrt ne otkrije šta njeno srce nikada nije prestalo da oseća.”

1762 · Prepričano

“„Čovek se rađa slobodan, a svuda je u okovima.“ Ruso pita šta bi političku vlast moglo učiniti zakonitom, i odgovara: ugovor kojim se svako sasvim predaje zajednici i tako sluša samo sebe. Iz ovog društvenog ugovora izvodi suverenost naroda i opštu volju, prirodu zakona, oblike vladavine, opasnost od predstavnika, i građansku veru koja vezuje građane za njihovu republiku.”

1762 · Prepričano

“Ruso zamišlja sebe kao učitelja jednog običnog dečaka, Emila, i prati ga od rođenja do ženidbe, da pokaže kako bi se čovek mogao odgajiti po prirodi, a ne protiv nje: u detinjstvu bez povoja i bez knjiga, poučavan stvarima a ne rečima, s izučenim zanatom, doveden do vere preko savesti u „Ispovesti vere savojskog vikara“ — i najzad sa saputnicom, Sofijom.”

1764 · Prepričano

“Elegantan ogled mladog Kanta, pisan više kao posmatranje ljudske prirode nego kao filozofija: o dve vrste „finijeg osećanja“ — za uzvišeno, koje potresa, i za lepo, koje očarava — kako se pokazuju u prirodi, u ljudskim osobinama i temperamentima, u odnosima polova i u karakterima naroda. Njegova poslednja dva odeljka odražavaju predrasude svog doba.”

1781 · Prepričano

“Kant pita šta um može da sazna bez iskustva i odgovara „kopernikanskim obrtom“: prostor i vreme su oblici našeg opažanja, a kategorije, poput uzroka i supstancije, pravila su našeg razuma, tako da svet možemo saznati a priori onakav kakav nam se pojavljuje — ali nikada kakav je sam po sebi. Pokušaji uma da sazna dušu, svet kao celinu i Boga završavaju se prividom; zato se saznanje ograničava, da bi se napravilo mesta veri.”

1782 · Prepričano

“„Hoću da svojim bližnjima pokažem čoveka u svoj istini prirode; a taj čovek biću ja.“ Ruso priča svoj život od rođenja u Ženevi 1712. do proterivanja s ostrva Sen-Pjer 1765: odbegli šegrt, godine s gospođom de Varans u Šarmetu, Venecija i Pariz, Tereza i deca koju je ostavio, iznenadna slava Rasprava, „Julija“ i „Emil“, progoni — ne skrivajući, kako kaže, nijednu od svojih mana.”

1782 · Prepričano

“U pismima koja razmenjuju, dvoje blistavih aristokratskih libertina smišljaju zavođenje devojke iz manastira i čestite supruge, sve dok njihova igra ne uništi sve, pa i njih same.”

1782 · Prepričano

“Rusoova poslednja knjiga, pisana u dve godine pred smrt: deset „šetnji“ u kojima starac, ubeđen da se svet urotio protiv njega, odustaje od borbe i razgovara sa sopstvenom dušom — o nesreći na putu za Menilmontan, o laganju, o ostrvu Sen-Pjer gde je plutao u čamcu i bio „sam sebi dovoljan kao Bog“, o biljkama, o milosrđu, o deci, i, na nedovršenoj poslednjoj stranici, o gospođi de Varans pedeset godina ranije.”

1783 · Prepričano

“Kantovo kratko, jasnije ponovno izlaganje „Kritike čistog uma“, pisano za predavače i čitaoce kojima je Kritika bila preteška. Probuđen Hjumom iz „dogmatskog dremeža“, on pita kako su mogući čista matematika, čista prirodna nauka i metafizika — i zaključuje da metafizika može postati nauka samo kroz kritiku.”

1784 · Prepričano

“Kantov kratki, čuveni ogled određuje prosvećenost kao izlazak čoveka iz nezrelosti za koju je sam kriv — nesposobnosti da se služi sopstvenim razumom bez tuđeg vođstva — i daje joj geslo: „Sapere aude! Imaj hrabrosti da se služiš sopstvenim razumom!“ Njen uslov je sloboda: sloboda da se razum javno upotrebljava u svim stvarima.”

1785 · Prepričano

“Oficir i džentlmen mirno pripoveda kako je jahao na topovskom đuletu, popeo se na Mesec uz stabljiku pasulja i izvukao se iz močvare vukući sam sebe za kosu.”

1785 · Prepričano

“Kantovo kratko temeljno delo iz etike traga za vrhovnim načelom moralnosti. Polazeći od misli da ništa nije dobro bez ograničenja osim dobre volje, dolazi do kategoričkog imperativa — postupaj samo po onoj maksimi za koju možeš hteti da postane opšti zakon; postupaj s čovečnošću uvek kao sa svrhom, a nikada samo kao sa sredstvom — i zasniva ga na autonomiji i slobodi umnih bića.”

1788 · Prepričano

“Druga Kantova Kritika pokazuje da čisti um može biti praktičan: da je moralni zakon, koji bezuslovno zapoveda, „činjenica uma“ kroz koju znamo da smo slobodni. Dužnost, a ne sreća, temelj je morala; poštovanje zakona je njegov jedini motiv; a nada da se vrlina i sreća na kraju mogu sjediniti navodi um da postulira besmrtnost i Boga. Završava se zvezdanim nebom iznad nas i moralnim zakonom u nama.”

1790 · Prepričano

“Treća Kantova Kritika nastoji da premosti jaz između prirode i slobode pomoću moći suđenja. Ona pita šta znači nazvati nešto lepim ili uzvišenim — dopadanje bez interesa, važeće za svakoga, bez pojma — istražuje genija i lepu umetnost, a zatim pita kako možemo da razumemo živa bića kao svrhe, a celu prirodu kao da ima krajnju svrhu u čoveku kao moralnom biću.”

1793 · Prepričano

“Kant pita šta ostaje od hrišćanstva kada se čita samo umom. U ljudskoj prirodi nalazi „radikalno zlo“ — sklonost da se samoljublje stavi iznad moralnog zakona — koje se može prevladati samo preokretom srca; Sina Božjeg tumači kao ideal moralnog savršenstva u našem umu; crkvu opisuje kao „etičku zajednicu“ na putu ka čistoj religiji uma; i kao „lažnu službu“ osuđuje svaki pokušaj da se Bogu ugodi bilo čime osim dobrim životom.”

1795 · Prepričano

“Napisana u obliku mirovnog ugovora, Kantova kratka knjiga izlaže uslove za trajno okončanje rata: preliminarne članove koji zabranjuju tajne rezerve, stajaće vojske i mešanje u poslove drugih država; i tri definitivna člana — republikansko uređenje u svakoj državi, savez slobodnih država i kosmopolitsko pravo na gostoprimstvo. Sama priroda, tvrdi on, jemči da će mir doći.”

1797 · Prepričano

“Kantov zreli sistem etike i prava, izgrađen na načelu postavljenom u „Zasnivanju“. Učenje o pravu izlaže prava ličnosti, svojinu, ugovor, državu i kaznu, međunarodno pravo i nadu u večni mir; Učenje o vrlini izlaže dužnosti koje imamo prema sebi i prema drugima, kao svrhe koje smo dužni da usvojimo — sopstveno savršenstvo i sreću drugih.”

1798 · Prepričano

“Kantova popularna predavanja o ljudskoj prirodi, držana tridesetak godina i objavljena pred kraj njegovog života: o čulima, uobrazilji, pamćenju, snovima i geniju; zadovoljstvu, dosadi, ukusu i umetnosti zajedničkog obeda; osećanjima i strastima; temperamentu i karakteru; i o ljudskom rodu, kome je suđeno da se u društvu kultiviše, civilizuje i moralizuje.”

1801 · Prepričano

“Prva Hegelova knjiga, napisana kada je stigao u Jenu da se pridruži svom prijatelju Šelingu: ogled koji tvrdi da filozofija nastaje iz rascepa modernog života, da je njen zadatak da prevaziđe kruta suprotstavljanja i da je Šeling, a ne Fihte, shvatio pravo načelo — apsolutni identitet subjekta i objekta, prirode i duha.”

1803 · Prepričano

“Kantova predavanja o vaspitanju tvrde da je čovek jedino stvorenje koje mora biti vaspitano i da samo vaspitanjem može postati čovek. Ona opisuju stupnjeve discipline, kulture, civilizovanja i moralizovanja; daju praktične savete o nezi i telesnom vaspitanju dece, negovanju duha i oblikovanju moralnog karaktera; i postavljaju središnje pitanje: kako negovati slobodu pod prinudom?”

1807 · Prepričano

“Prvo veliko Hegelovo delo prati put svesti od najjednostavnije izvesnosti — „ovo, ovde, sada“ — preko opažanja, samosvesti, borbe gospodara i sluge, uma, istorije običajnosti, kulture i revolucije, moralnosti i religije, do „apsolutnog znanja“: duha koji pojmi sebe i sopstvenu istoriju.”

1811 · Prepričano

“Kada im otac umre, sestre Dešvud gube dom i bogatstvo i sele se u jednu kućicu u Devonširu, gde razborita Elinor skriva slomljeno srce, a strastvena Marijana se baca u ljubav sa zanosnim Viloubijem.”

1812 · Prepričano

“Najambicioznije Hegelovo delo nastoji da misli same čiste oblike mišljenja — počinjući od najpraznije misli od svih, „bića“, i pokazujući kako ono prelazi u ništa i postajanje, i dalje, kroz kvalitet, kvantitet i meru, suštinu, pojavu i stvarnost, do pojma, suda, života, saznanja i, najzad, „apsolutne ideje“.”

1813 · Prepričano

“Živahna Elizabet Benet i ponositi gospodin Darsi pogrešno sude jedno o drugom od prvog susreta, i svako mora da prevaziđe sopstvene mane pre nego što se zaista vide.”

1814 · Prepričano

“Feni Prajs, siromašna rođaka koju je bogati ujak primio u Mensfild Park, odrasta tiha i zapostavljena — sve dok iz Londona ne stignu zanosni Kraufordovi, a samo ona vidi kakvi su zaista.”

1815 · Prepričano

“Lepa, pametna i bogata, Ema Vudhaus odlučila je da se nikada ne uda, već da sređuje brakove svih drugih u selu Hajberi — i greši u gotovo svakom od njih, uključujući i sopstveni.”

1817 · Prepričano

“Ceo Hegelov sistem u osnovnim crtama, napisan kao priručnik za njegove studente: Logika, čisti oblici mišljenja; Filozofija prirode, od prostora i vremena do živog organizma; i Filozofija duha, od duše i svesti, preko prava, moralnosti, porodice, građanskog društva i države, do umetnosti, religije i same filozofije.”

1817 · Prepričano

“Sedamnaestogodišnja Ketrin Morland, odrasla na gotskim romanima, odlazi u Bat, stiče lažne prijatelje i jednog pravog i biva pozvana u drevnu opatiju — gde je sigurna da se krije neka strašna tajna.”

1817 · Prepričano

“Osam godina pošto su je nagovorili da raskine veridbu sa mornaričkim oficirom bez para, En Eliot, zapostavljena od svoje sujetne porodice, ponovo susreće kapetana Ventvorta — bogatog, cenjenog i, kako se čini, ravnodušnog prema njoj.”

1818 · Prepričano

“Mladi naučnik udahnjuje život stvorenju sastavljenom od delova mrtvih, napušta ga u užasu, a stvorenje ga, iz usamljenosti i osvete, progoni do kraja sveta.”

1818 · Prepričano

“Svet koji vidimo samo je slika u našem umu; iza nje je slepa, beskrajna volja koja uzrokuje svu patnju, a od koje jedini izlaz nude umetnost, samilost i odricanje.”

1823 · Prepričano

“Stendalova dva polemička spisa o pozorištu, manifest francuskog romantizma. Treba li tragedije pisane za publiku 1823. godine da slede Rasina ili Šekspira? Protiv jedinstva vremena i mesta i aleksandrinca, Stendal se zalaže za nacionalne tragedije u prozi, određuje smeh i definiše romantizam kao umetnost da se svakom narodu daju dela koja mu sada pružaju najviše zadovoljstva — a dve godine kasnije odgovara na svečanu osudu romantičara od strane Francuske akademije.”

1827 · Prepričano

“Stendalov prvi roman, s podnaslovom „Nekoliko prizora iz jednog pariskog salona 1827. godine“. Oktav de Malivert, blistav i setan mladi plemić s tajnom koju ne može da otkrije, voli svoju ponosnu, siromašnu rođaku Armansu de Zohilof — i ona njega — ali ponos, nesporazumi i zloba drugih drže ih razdvojene, dok ne bude prekasno.”

1830 · Prepričano

“Žilijen Sorel, pametni, ponosni sin jednog provincijskog drvodelje, koji obožava Napoleona u Francuskoj u kojoj je doba slave prošlo, zaključuje da je Crkva — crno — sada jedini put do moći. Kao vaspitač u kući gradonačelnika Verijera, bogoslov u Bezansonu i sekretar jednog velikog pariskog plemića, penje se licemerjem i voljom, voleći i voljen od dve veoma različite žene — sve dok jedan jedini čin ne uništi sve.”

1831 · Prepričano

“Pariz, 1482: lepa ulična plesačica, gluvi zvonar Bogorodičine crkve, arhiđakon koji ga je odgajio i naočit, bezbrižan kapetan zapleteni su u mrežu žudnje i okrutnosti oko velike katedrale.”

1832 · Prepričano

“Hegelova predavanja tvrde da religija i filozofija imaju isti sadržaj — Boga, istinu — i da se razlikuju samo po obliku. On izlaže šta je religija, zatim daje pregled religija sveta, od magije i religija Kine, Indije, Persije i Egipta do jevrejske, grčke i rimske religije, i završava hrišćanstvom kao „dovršenom religijom“, čija učenja o Trojstvu, ovaploćenju, smrti i duhu filozofija može da pojmi.”

1833 · Prepričano

“Žustri Francuz, gospodin San-Dele, dolazi u Madrid da istraži poreklo svoje porodice, reši jedan imovinski spor i uloži svoje bogatstvo, i daje sebi petnaest dana za sve to. Njegov španski prijatelj se kladi u večeru da će tamo biti i posle petnaest meseci. Larin najpoznatiji članak o španskoj lenjosti: svi — rodoslovac, krojač, činovnik, ministarstvo — odgovaraju istim rečima: „Dođite sutra.“”

1833 · Prepričano

“Hegel pripoveda istoriju filozofije od Talesa do svog vremena — ne kao galeriju zabluda i suprotstavljenih mnenja, već kao razvoj jednog uma, u kome je svaka filozofija nužan stupanj: od vode i broja, bića i postajanja, Sokrata, Platona i Aristotela, preko duge noći srednjeg veka, do Dekarta, Spinoze, Kanta i idealizma njegovog doba.”

1835 · Prepričano

“Hegelova predavanja o filozofiji umetnosti tvrde da je lepota čulno sijanje ideje, prate umetnost kroz njene simboličke, klasične i romantičke oblike, od piramida preko grčke skulpture do hrišćanskog slikarstva i muzike, daju pregled arhitekture, skulpture, slikarstva, muzike i poezije, i završavaju se tvrdnjom da je umetnost, u svom najvišem pozivu, za nas nešto prošlo.”

1837 · Prepričano

“Hegelova predavanja o svetskoj istoriji tvrde da svetom vlada um i da je istorija napredak svesti o slobodi — od drevnog Istoka, gde je slobodan bio samo jedan, preko Grka i Rimljana, gde su slobodni bili neki, do modernog sveta, koji zna da su svi slobodni.”

1838 · Prepričano

“Dečak rođen u radnoj kući za sirotinju traži još hrane, beži u London i upada među lopove, gde blagi Oliver postaje plen u borbi između Fejginove bande, surovog Bila Sajksa, osuđene Nensi i nekolicine dobrih ljudi koji žele da ga spasu.”

1839 · Prepričano

“Fabricio del Dongo, mladi italijanski plemić koji sa šesnaest godina beži da se bori za Napoleona kod Vaterloa, vraća se u Lombardiju pod vlašću Austrije i na mali dvor u Parmi kojim vlada strah. Pod zaštitom svoje lepe tetke, vojvotkinje Sanseverine, i njenog ljubavnika, ministra grofa Moske, ubija čoveka, biva zatočen u Farnezeovoj kuli i tamo se zaljubljuje u upravnikovu kćer Kleliju — u priči o strasti, spletkama, bekstvu i gubitku.”

1843 · Prepričano

“Na Badnje veče škrticu Ebenizera Skrudža posećuju duh njegovog preminulog ortaka i tri Duha, koji mu pokazuju njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost.”

1844 · Prepričano

“Izdan na dan venčanja i živ zakopan četrnaest godina u tvrđavi If, mladi mornar Edmon Dantes beži, pronalazi skriveno blago i vraća se u Pariz kao tajanstveni grof Monte Kristo, da nagradi dobre i uništi trojicu ljudi koji su ga upropastili.”

1844 · Prepričano

“Pedeset Šopenhauerovih dopunskih poglavlja uz njegovo glavno delo, uključujući čuvene oglede o primatu volje, geniju, muzici, smrti, polnoj ljubavi i patnji života.”

1844 · Prepričano

“Godine 1625. mladi Gaskonjac vruće krvi, D'Artanjan, dolazi u Pariz da se pridruži kraljevim musketarima, sprijateljuje se s Atosom, Portosom i Aramisom i biva uvučen u dvoboj kardinala Rišeljea i kraljice — i na put smrtonosne Miledi.”

1845 · Prepričano

“Vođena anđelom, pesnikova duša leti kroz vasionu da sazna zašto je čovek prognan s neba, i otkriva priču o Satanakinoj pobuni i Adamovom padu.”

1847 · Prepričano

“U dramskom spevu smeštenom u Crnu Goru 18. veka, izmučeni vladika odlučuje da se okrene protiv sopstvenog naroda koji je prešao u islam, u jednom od najslavnijih i najspornijih dela balkanske književnosti.”

1848 · Prepričano

“Mladić na aukciji stvari jedne preminule kurtizane kupuje knjigu i od njenog ljubavnika čuje priču o Margeriti Gotje — najpomodnijoj ženi Pariza, koja se zbog ljubavi odrekla svega, a zatim se odrekla ljubavi zbog njega.”

1850 · Prepričano

“U Holandiji 1672. godine, miroljubivi uzgajivač lala dospeva u zatvor zbog ljubomornog suseda i jednog političkog ubistva — i, uz pomoć tamničareve kćeri, u svojoj ćeliji uzgaja crnu lalu koju čeka ceo Harlem.”

1850 · Prepričano

“David Koperfild priča sopstveni život: srećno detinjstvo koje prekida okrutni očuh, dečji rad u jednom londonskom skladištu, bekstvo kod ekscentrične tetke, školu, ljubav, spisateljski posao — i prijatelje i neprijatelje, Mikobera, Stirforta, Juraju Hipa, Pegoti i Agnes, koji ga oblikuju.”

1851 · Prepričano

“Nemirni mladi mornar ukrcava se na kitolovac Pekvod iz Nantaketa sa svojim novim prijateljem, harpunarom Kvikegom, i otkriva da kapetan, jednonogi Ahab, namerava da ulovi belog kita koji ga je osakatio — koliko god to koštalo brod i sve na njemu.”

1853 · Prepričano

“Dok beskrajni sudski spor Džarndajs protiv Džarndajsa guta bogatstvo i živote naslednika punih nade, siroče Ester Samerson dolazi da živi u Sumornoj kući — a hladna, ponosna dama iz visokog društva, preminuli prepisivač sudskih spisa i oštrooki advokat vode ka tajni Esterinog rođenja.”

1855 · Prepričano

“Jedna stara seljanka napušta svoje planinsko selo da živi s porodicom svoje kćeri na Staroj beljari, usamljenoj kući u zelenoj dolini ispod kneginjinog zamka. Kroz jednu godinu koja se okreće — njene praznike i vašare, poplave i oluje, vodenicu, lugarevu kuću, hodočašće, svadbu — njena mudrost, dobrota i priče oblikuju živote njenih unuka i suseda, i dotiču čak i kneginju, tužnu mladu groficu, ljubavnike Kristlu i Milu, i jadnu ludu Viktorku iz šume.”

1855 · Prepričano

“Stendalov nedovršeni roman o Julskoj monarhiji. Lisjen Leven, besposleni, idealistički sin duhovitog pariskog bankara, izbačen je sa Politehničke škole zbog republikanskih simpatija i poslat kao kopljanik u provincijski garnizon u Nansiju, gde se zaljubljuje u uzdržanu mladu udovicu rojalistkinju, gospođu de Šastler. Prevarom naveden da je napusti, vraća se u Pariz da iznutra, iz jednog ministarstva, upozna korupciju vlasti.”

1857 · Prepričano

“Žena jednog lekara u normandijskoj provinciji, odrasla na ljubavnim romanima, traži u preljubama i raskoši život o kome je sanjala, i to je uništava.”

1859 · Prepričano

“Lekar oslobođen posle osamnaest godina u Bastilji, njegova odana kći, francuski aristokrata koji se odriče porodičnog imena da bi se njome oženio i raspusni engleski advokat koji je ćutke voli bivaju odvučeni iz Londona u Pariz strahovlade.”

1861 · Prepričano

“Dečak siroče iz močvara Kenta iznenada postaje gospodin zahvaljujući tajnom dobrotvoru, i prekasno saznaje ko je to, i šta je izgubio.”

1862 · Prepričano

“Pušten posle devetnaest godina na galiji zbog krađe hleba, Žan Valžan se menja zahvaljujući milosrđu jednog biskupa, podiže siroče kao sopstveno dete i dvadeset godina ga po celoj Francuskoj progoni policajac Žaver — od provincije do barikada i kanalizacije Pariza.”

1864 · Prepričano

“Pakostan, usamljeni bivši činovnik u Petrogradu obrušava se na razum, napredak i „kristalnu palatu“ budućnosti, a zatim priča o jednoj oproštajnoj večeri, noći u javnoj kući i mladoj ženi čiju dobrotu nije mogao da podnese.”

1866 · Prepričano

“Siromašni student u Petrogradu ubija staricu zelenašicu da bi dokazao da je iznad obične moralnosti, i otkriva da ne može da živi s onim što je učinio.”

1867 · Prepričano

“„Kapital: Kritika političke ekonomije“, Prvi tom — jedini tom koji je Marks sam objavio. Polazeći od skromne robe, Marks prati kako novac postaje kapital, kako kapital izvlači višak vrednosti iz neplaćenog rada radnika, kako borba oko radnog dana i dolazak mašina preoblikuju industriju, i kako akumulacija gomila bogatstvo na jednom polu, a bedu na drugom — dok, u istoriji ispisanoj „slovima od krvi i vatre“, ne pokaže kako je sve to počelo.”

1869 · Prepričano

“Knez Miškin, blag mladić koji boluje od padavice, vraća se u Petrograd iz jednog švajcarskog sanatorijuma i nalazi se između dve žene — ponosne, ranjene Nastasje Filipovne i generalove kćeri Aglaje — i između strasti petrogradskog društva, u kome se njegova dobrota smatra idiotlukom.”

1869 · Prepričano

“Od jednog petrogradskog salona 1805. godine do požara Moskve i povlačenja Napoleonove vojske, životi tri plemićke porodice — Rostovih, Bolkonskih i nespretnog naslednika Pjera Bezuhova — uvučeni su u rat, ljubav, gubitke i potragu za onim zbog čega je život vredan življenja.”

1872 · Prepričano

“U jednoj kućici u Aksaraju jedna udovica priča sinu kako su ona i njegov otac nekada umakli prisilnom braku. Zatim sin, Talat, gubi srce zbog Fitnat, pastorke jednog duvandžije koji je drži zatvorenu u kući; prerušava se u devojku da bi joj postao prijateljica — ali očuh ju je obećao jednom bogatašu iz Uskudara, Ali-begu, a jedna stara nepravda iz prošlosti tog čoveka pretvara svadbu u tragediju.”

1872 · Prepričano

“Mladi profesor klasične filologije Fridrih Niče tvrdi da je grčka tragedija rođena iz spoja dve suprotne sile — apolonskog sna o obliku i dionizijske ekstaze muzike — da ju je ubio sokratovski razum i da bi mogla ponovo da se rodi u nemačkoj muzici.”

1872 · Prepričano

“U uspavanom provincijskom gradu, ostareli liberalni idealista posmatra kako njegov sin okuplja krug zaverenika oko magnetične, prazne figure Nikolaja Stavrogina — sve dok spletke, paljevine i ubistvo ne pokažu šta su pomodne ideje očeva stvorile u sinovima.”

1876 · Prepričano

“Nestašni dečak iz jednog gradića na reci Misisipi prevari prijatelje da umesto njega okreče ogradu, beži da bude gusar, postaje svedok ubistva na groblju i traga za zakopanim blagom.”

1878 · Prepričano

“Lepa petrogradska supruga upoznaje mladog konjičkog oficira na moskovskoj železničkoj stanici i zbog njega napušta muža, sina i svoje mesto u društvu, dok u istoj toj Rusiji stidljivi zemljoposednik Levin ponovo prosi devojku koja ga je jednom odbila i traga za razlogom da živi.”

1878 · Prepričano

“U devet poglavlja kratkih aforizama, Niče se okreće od Vagnera i metafizike ka hladnom, istorijskom, „hemijskom“ ispitivanju morala, religije, umetnosti, društva, žena i države — knjiga, kako kaže njen podnaslov, za slobodne duhove.”

1878 · Prepričano

“Trinaest priča iz praške Male Strane, „Malog kvarta“ ispod zamka, sredinom devetnaestog veka: tiha kuća u kojoj jedna nedelja donosi smrt, veridbu, dobitak na lutriji i bračnu bitku; dva stara neprijatelja za stolom u krčmi; prosjak upropašćen tračevima; dućandžija upropašćen svojom lulom; dečak zaključan u katedrali da vidi svetog Vaclava kako služi misu; i mladi advokat koji se doseljava u kvart radi mira, a ne nalazi ništa osim suseda.”

1880 · Prepričano

“U jednom malom ruskom gradu ubijen je raspusni stari zemljoposednik, a sumnja pada na njegovog strastvenog najstarijeg sina — dok su druga dvojica sinova, blistavi skeptik Ivan i blagi iskušenik Aljoša, uvučeni u borbu oko krivice, vere, slobode i ljubavi.”

1881 · Prepričano

“U Londonu Tjudora, dečak prosjak i princ Edvard, slični kao blizanci, iz šale zamene odeću — i svaki ostaje zarobljen u životu onog drugog: prosjak na prestolu, a pravi kralj luta svojim kraljevstvom kao odrpani ludak.”

1883 · Prepričano

“Žana, mlada plemkinja iz Normandije vaspitana u manastiru, izlazi iz škole puna snova o ljubavi, a nailazi na sitničavog, nevernog muža, čitav život sitnih izdaja i sina koji joj slama srce — skromnu istinu jednog ženskog života, od sedamnaeste godine do starosti.”

1883 · Prepričano

“Posle deset godina samoće na svojoj planini, prorok Zaratustra silazi među ljude da ih uči da je Bog mrtav, da je čovek nešto što treba prevladati i — najteže od svega — da se sve večno vraća. Filozofski spev u glasu svetog pisma.”

1884 · Prepričano

“Bežeći od oca pijanice i od ljudi koji žele da ga „civilizuju“, Hak Fin plovi splavom niz Misisipi sa Džimom, čovekom koji beži iz ropstva, i mora sam da odluči šta je ispravno.”

1885 · Prepričano

“Žorž Diroa, bivši vojnik bez prebijene pare, sa lepim brkovima i bez skrupula, ulazi u pariski novinski svet i penje se — preko žena, pozajmljenog talenta i političkih skandala — od činovničke stolice do bogatstva, titule i mesta pred vratima vlasti.”

1885 · Prepričano

“„Kapital“, Drugi tom: Proces cirkulacije kapitala. Pošto je u Prvom tomu pokazao kako se proizvodi višak vrednosti, Marks prati kapital iz fabrike u cirkulaciju — promenljive oblike koje uzima kao novac, proizvodnja i roba, vreme i troškove njegovog obrta, i najzad veliku razmenu između dva odeljka društvene proizvodnje kojom se čitava privreda reprodukuje, iz godine u godinu, u istom ili proširenom obimu.”

1885 · Besplatno

“Nezaposleni mašinista stiže usred zime u ugljeni basen na severu Francuske, silazi u rudnik Voro sa porodicom Mae i postaje vođa štrajka koji će glad, vojska i sam rudnik pokušati da slome.”

1886 · Prepričano

“Na Badnje veče, Vanjka Žukov, devetogodišnje siroče na zanatu kod jednog moskovskog obućara, potajno piše pismo dedi na selu, moleći ga da dođe i odvede ga kući.”

1887 · Prepričano

“Nikolaj Ivanov, zemljoposednik od trideset pet godina, nekada pun energije i ideala, potpuno je sagoreo. Duboko u dugovima, više ne voli ženu koja je zbog njega žrtvovala sve i sada umire, i prepušta se mladoj devojci koja veruje da može da ga spase — dok okolina ogovara, a samopravedni mladi lekar rešava da ga raskrinka.”

1887 · Prepričano

“Mlada riđa kuja, napola jazavičar a napola mešanac, jedne zimske večeri gubi na ulici svog gazdu, stolara pijanicu. Prihvata je ljubazni stranac koji živi s gusanom, mačkom i svinjom — i sve ih obučava za cirkus.”

1887 · Prepričano

“U maloj banji u vulkanskim brdima Overnja, jedan finansijer gradi novo lečilište na zemlji jednog seljaka, dok se njegova mlada žena, poslata tamo na lečenje vodom, strasno zaljubljuje u prijatelja svog brata — ljubav koja neće preživeti dete koje donosi.”

1888 · Prepričano

“U Avru umire porodični prijatelj i celo svoje bogatstvo ostavlja mlađem od dvojice braće. Stariji, ljubomorni mladi lekar, počinje da se pita zašto — a pitanje koje ne prestaje da postavlja razoriće miran život njegove porodice.”

1888 · Prepričano

“Pišući iz Torina, Niče se obračunava s kompozitorom koga je nekada obožavao: Vagner, tvrdi on, nije muzičar nego blistav glumac i bolest svog doba, a Bizeova Karmen pokazuje kakva bi mogla biti zdrava, južnjačka muzika lakog koraka.”

1888 · Prepričano

“Jednog julskog jutra devetogodišnjeg Jegoruška odvode iz majčine kuće preko beskrajne južne stepe, da ga upišu u školu u dalekom gradu. Putujući s ujakom trgovcem i starim sveštenikom, a zatim na vrhu karavana s vunom među grubim, čudnim kočijašima, on upoznaje žegu i oluju, noći kraj vatre, slavnog bogataša koga svi traže — i ogromnu, usamljenu lepotu te zemlje.”

1889 · Prepričano

“Olivije Berten, slavni pariski slikar, voli groficu de Gijeroa dvanaest godina — sve dok se njena kći ne vrati sa sela, živa slika mlade žene koju je nekada prvi put naslikao, a ostareli umetnik shvati da se zaljubljuje u prošlost.”

1889 · Prepričano

“Posle udarca u glavu u fabrici oružja u Konektikatu, Henk Morgan se budi u Kamelotu šestog veka, spasava se lomače predviđajući pomračenje Sunca i rešava da modernizuje Englesku kralja Artura — novinama, sapunom, telefonima i, na kraju, dinamitom.”

1889 · Prepričano

“Stendalov poslednji, nedovršeni roman: Lamijel, nahoče koje odgajaju pobožni crkvenjak i njegova žena u jednom normandijskom selu, uzima pod svoje jedna velika dama, a cinizmu je uči pametan, ogorčen grbavi lekar. Dosađujući se u sitničavom svetu oko sebe i rešena da sama upozna život, beži u Pariz u potrazi za nečim što je vredno ljubavi — i to najzad nalazi u jednom zločincu.”

1889 · Prepričano

“Na jednoj zabavi bogati bankar se kladi s mladim pravnikom u dva miliona rubalja da neće izdržati petnaest godina samice. Pravnik pristaje i biva zatvoren u jednoj kućici u bankarevom vrtu, samo s knjigama. Petnaest godina kasnije bankar je propao — a zatvorenik je naučio nešto što nijedan od njih nije očekivao.”

1890 · Prepričano

“Andre Marijol, bogat, besposlen i osetljiv Parižanin, beznadežno se zaljubljuje u Mišel de Birn, blistavu mladu udovicu koja u svom salonu skuplja obožavaoce kao trofeje — i koja mu može dati sve osim jednog što želi: svoje srce.”

1890 · Prepričano

“Lep mladić poželi da njegov portret stari umesto njega i živi životom uživanja i zločina, dok slika beleži svaki njegov greh.”

1890 · Prepričano

“Penzionisani profesor i njegova lepa mlada žena dolaze da žive na seoskom imanju, i domaćinstvo se oko njih raspada: profesorov šurak, koji je ceo život radio za njega, pada u očaj; mladi lekar koji sadi šume — „Šumski duh“ — voli profesorovu kćer, ali o svima strogo sudi. Čehovljeva rana komedija, koju je kasnije preradio u Ujka Vanju.”

1890 · Prepričano

“Mlada guvernanta svake godine dobija biser od nepoznatog pošiljaoca, a Šerlok Holms i doktor Votson prate trag do ukradenog indijskog blaga, ubistva u zaključanoj sobi i potere niz Temzu.”

1891 · Prepričano

“U gradiću na kavkaskoj obali Crnog mora, Lajevskom, besposlenom mladom činovniku, dosadila je udata žena s kojom je pobegao. Hladni, blistavi zoolog fon Koren prezire ga kao parazita koga bi za dobro čovečanstva trebalo uništiti. Njihova mržnja završava se dvobojem u zoru — koji iz žbunja posmatra mladi đakon koji ne može da prestane da se smeje.”

1892 · Prepričano

“U prljavoj provincijskoj bolnici, blagi, lenji lekar koji je odavno prestao da pokušava bilo šta da promeni pronalazi, u zaključanom odeljenju za umobolne, jedinog pametnog čoveka u gradu s kojim može da razgovara — i prekasno saznaje koliko vredi njegova udobna filozofija.”

1894 · Prepričano

“Kovrin, blistav mladi naučnik iscrpljen prekomernim radom, odlazi da se odmori na imanje svog starog staratelja, strastvenog voćara, i njegove kćeri Tanje. Tamo počinje da viđa priviđenje — monaha u crnom, koji mu kaže da je genije, jedan od Božjih izabranika. Vizije ga čine srećnim; izlečenje od njih upropašćuje sve koje voli.”

1894 · Prepričano

“„Kapital“, Treći tom: Proces kapitalističke proizvodnje u celini. Marks silazi iz skrivenog sveta vrednosti i viška vrednosti do oblika u kojima se kapital pokazuje na površini društva: profit, prosečna profitna stopa i cene proizvodnje, tendencija pada profitne stope, trgovački profit, kamata i kredit, zemljišna renta — i „trojna formula“ u kojoj kapital, zemlja i rad izgledaju kao da svaki donosi sopstveni prihod, sve dok se rukopis ne prekine usred jedne glave o klasama.”

1894 · Prepričano

“Jakov, stari pravitelj kovčega u siromašnom gradiću, svaki dan svog života računa kao gubitak. Tek kada mu žena umre, a i njegov kraj se primakne, vidi koliko je toga protraćio — i u poslednjim časovima daruje čoveka koga je uvek mučio.”

1895 · Prepričano

“Viktorijanski pronalazač putuje u godinu 802.701, gde se čovečanstvo podelilo na nežne Eloje i podzemne Morloke, a zatim dalje, do umiruće Zemlje.”

1896 · Prepričano

“Na seoskom imanju pored jezera, mladi pisac postavlja svoj čudni novi komad da bi impresionirao majku, slavnu glumicu, i devojku koju voli — a ona se umesto u njega zaljubljuje u majčinog ljubavnika, slavnog pisca. Komedija, kako ju je Čehov nazvao, u četiri čina: o umetnosti, slavi, ljubavi i protraćenim životima.”

1897 · Prepričano

“Mladi engleski advokat putuje u Transilvaniju da jednom grofu proda kuću u Londonu i postaje zatočenik zamka strave — dok grof plovi ka Engleskoj, a mala grupa prijatelja mora da nauči kako da se bori protiv stvorenja noći.”

1897 · Prepričano

“Dvadeset pet godina Ivan Vojnicki — ujka Vanja — i njegova sestričina Sonja obrađuju seosko imanje da bi izdržavali slavnog profesora u gradu. Kada se profesor tamo povuče sa svojom lepom mladom ženom, miran život svih se poremeti — i Vanja shvata da je svoj život protraćio na jednu varalicu.”

1898 · Prepričano

“Dvojica prijatelja, veterinar i učitelj, posle celodnevnog lova provode noć u jednoj seoskoj šupi, a učitelj priča o Belikovu, nastavniku grčkog koji je ceo život proveo kao u zaštitnoj futroli — kaljače, kišobran, propisi i strah — i koji je terorisao ceo grad, sve dok nije pokušao da se zaljubi.”

1898 · Prepričano

“Jednog kišnog jutra na svom imanju, zemljoposednik Aljohin objašnjava dvojici gostiju zašto se nikada nije oženio: godinama je voleo mladu ženu svog prijatelja, i ona je volela njega — a nijedno od njih nije reklo ni reč, sve do dana kada je zauvek otputovala.”

1898 · Prepričano

“Sklonivši se od kiše na imanju jednog prijatelja, veterinar priča priču o svom bratu, sitnom činovniku koji se odrekao svega — čak i udobnosti svoje žene — da bi kupio malo imanje na kome će gajiti sopstveni ogrozd. Gledajući bratovo zadovoljstvo, shvatio je nešto strašno o sreći.”

1898 · Prepričano

“Marsovci se spuštaju na englesko selo u ogromnim metalnim valjcima, a pripovedač se bori da preživi dok njihove borbene mašine i Crni dim pustoše London.”

1899 · Prepričano

“Na Jalti, dosadom mučeni moskovski bankar koji je imao mnogo avantura upoznaje mladu udatu ženu koja šeta malo belo pseto. To je trebalo da bude još jedna letnja avantura — ali kada se vrati u moskovsku zimu, ne može da je zaboravi, i prvi put u životu je zaista zaljubljen.”

1899 · Prepričano

“Kao porotnik u Moskvi, knez Nehljudov na optuženičkoj klupi prepoznaje mladu ženu koju je pre mnogo godina zaveo i ostavio, sada prostitutku optuženu za trovanje; kada je nevinu pošalju u Sibir, rešava da pođe za njom i okaje greh, i otkriva okrutnost celog sveta kome pripada.”

1900 · Prepričano

“U jednom konaku na obali Bosfora Adnan-beg, bogati udovac, ženi se mladom i lepom Bihter, kćerkom tašte Firdevs-hanume. Njegova kći Nihal gubi celo očevo srce; kuća se okreće naglavačke; a Bihter, dokona i prazna, okreće se Adnanovom šarmantnom, bezbrižnom sinovcu Behlulu. Zabranjenu ljubav ćutke posmatra jedan sluga, Bešir, sve do noći kada se otkrije.”

1901 · Prepričano

“Četiri generacije jedne trgovačke porodice iz Libeka uzdižu se, napreduju i polako propadaju.”

1901 · Prepričano

“U dosadnom provincijskom gradu tri sestre — Olga, Maša i Irina — sanjaju o povratku u Moskvu, gde su kao deca bile srećne. Tokom četiri godine, dok vojni garnizon dolazi i odlazi, njihov brat se ženi ženom koja preuzima njihovu kuću, njihove ljubavi propadaju, a Moskva je sve dalje i dalje.”

1904 · Prepričano

“Ljubov Ranjevska vraća se iz Pariza na porodično imanje sa čuvenim višnjikom i zatiče ga pred prodajom zbog dugova. Jedan trgovac, sin kmetova njenog oca, pokazuje joj kako da ga spase — ali ona i njen brat ne mogu da se nateraju da išta preduzmu, i višnjik pada pod sekiru.”

1905 · Prepričano

“„Četvrti tom“ „Kapitala“: Marksova kritička istorija političke ekonomije od fiziokrata do vulgarnih ekonomista njegovog vremena. Prati pokušaje svojih prethodnika da objasne odakle dolaze profit i renta — Keneov „čisti proizvod“, dve teorije vrednosti Adama Smita i njegov proizvodni i neproizvodni rad, Rikardovo veliko dostignuće i njegove protivrečnosti, Maltusovu apologiju zemljoposednika — i propadanje klasične škole u apologetiku.”

1907 · Prepričano

“Neobjavljeni rukopisi mladog Hegela, pisani u Tibingenu, Bernu i Frankfurtu devedesetih godina 18. veka: o tome šta bi bila prava „narodna religija“; život Isusa kao učitelja čistog moralnog uma; kako se Isusovo učenje skamenilo u autoritarnu, „pozitivnu“ religiju; duh hrišćanstva kao ljubav koja prevazilazi zakon i njegova sudbina; i fragment o životu i religiji u kome se prvi put nazire njegova kasnija filozofija.”

1908 · Prepričano

“Kći jednog profesora iz Berklija zaljubljuje se u revolucionara iz radničke klase i korak po korak gleda kako veliki trustovi slamaju srednju klasu, potkupljuju sindikate, razbijaju socijaliste u Kongresu i guše ustanak u Čikagu u krvi — priča o dolasku Oligarhije, ispričana u rukopisu pronađenom vekovima kasnije.”

1912 · Prepričano

“Čuveni, disciplinovani nemački pisac, iscrpljen radom, putuje u Veneciju da se odmori — i tamo, u gradu u kome potajno hara kolera, gvozdena samokontrola čitavog života popušta i on srlja u propast.”

1913 · Prepričano

“Jedne prolećne nedelje mladi trgovac piše starom prijatelju u Rusiji da mu javi o svojoj veridbi, a zatim odlazi kod ostarelog oca — koji se uspravlja u krevetu i izriče mu presudu.”

1913 · Prepričano

“Boležljiv, osetljiv dečak iz imućne pariske porodice odrasta između dve seoske šetnje, tri puta se zaljubljuje, ulazi u visoko društvo i gleda kako ono propada — i najzad otkriva, kroz ukus kolača umočenog u čaj, kako da povrati prošlost i napiše knjigu koju smo upravo čitali.”

1915 · Prepričano

“Trgovački putnik se jednog jutra budi pretvoren u čudovišnog insekta, a njegova porodica polako uči da živi bez njega.”

1920 · Prepričano

“Drama koja je svetu dala reč „robot“. Na jednom zabačenom ostrvu fabrika Rosumovih univerzalnih robota proizvodi veštačke radnike na stotine hiljada, da oslobodi čovečanstvo od rada. Helena Glori dolazi da se zauzme za njihove duše i ostaje da se uda za generalnog direktora; deset godina kasnije Roboti ustaju protiv svojih tvoraca, i samo je jedan čovek, onaj koji još radi rukama, ostao živ da vidi hoće li se život nastaviti.”

1920 · Prepričano

“Ejmori Blejn, lep, sujetan i pametan, prolazi kroz pripremnu školu, Prinston, Veliki rat i tri ljubavi, tražeći nešto u šta bi mogao da veruje — Ficdžeraldov prvi roman i portret jedne nove generacije.”

1921 · Prepričano

“„Pokorno javljam, gospodine, ja sam idiot.“ Josef Švejk, praški trgovac psima mešancima, zvanično proglašen slaboumnim, biva uvučen u Prvi svetski rat i služi Austrijskom carstvu s tako bezgraničnom revnošću i doslovnom poslušnošću da se svako naređenje pretvara u haos — od krčme u kojoj je uhapšen na dan Sarajeva, preko ludnica, zatvora i službe kod jednog pijanog vojnog sveštenika, do voza za front, gde ga zarobljava sopstvena vojska.”

1922 · Prepričano

“Entoni Peč, naslednik bogatstva jednog milionera reformatora, i blistava Glorija Gilbert venčavaju se u Njujorku pred Prvi svetski rat i narednih osam godina provode čekajući novac — pijući, svađajući se i bledeći, dok im mladost prolazi brže nego što nasledstvo stiže.”

1923 · Prepričano

“Mihail Platonov, seoski učitelj od koga se nekada mnogo očekivalo, blistav je, ogorčen i neodoljiv ženama. Tokom jednog leta na propalom seoskom imanju progone ga lepa udovica, njegova prva ljubav — sada žena jednog prijatelja — i mlada studentkinja, dok ga njegova žena posmatra; a njegova nesposobnost da izabere završava se pucnjem iz pištolja.”

1924 · Prepričano

“Mladi inženjer iz Hamburga odlazi u sanatorijum za tuberkulozu u švajcarskim Alpima da tri nedelje poseti rođaka — i ostaje sedam godina, među bolesnima i umirućima, govornicima i ljubavnicima, sve dok ga Prvi svetski rat ne pozove dole.”

1925 · Prepričano

“Jedan junski dan u Londonu 1923. godine: Klarisa Dalovej sprema svoju zabavu, njena stara ljubav vraća se iz Indije, a mladi veteran potresen ratom, koga nikada neće upoznati, kreće se istim ulicama ka svojoj smrti.”

1925 · Prepričano

“Ujutru na svoj trideseti rođendan, bankarski činovnik Jozef K. biva uhapšen od strane nevidljivog suda zbog zločina koji niko neće da imenuje — i provodi godinu dana pokušavajući, bez uspeha, da sazna za šta je optužen.”

1925 · Prepričano

“U leto 1922. Nik Karaven iznajmljuje kućicu na Long Ajlendu pored vile tajanstvenog Džeja Getsbija, koji priređuje ogromne zabave za nepoznate ljude i svake noći gleda u zeleno svetlo preko zaliva — svetlo na kraju pristaništa Dejzi Bjukenen.”

1926 · Prepričano

“Geometar po imenu K. stiže u jedno selo zatrpano snegom, pozvan — kako kaže — od zamka iznad njega; ali zamak ga niti prima niti šalje nazad, a on provodi dane pokušavajući da dopre do činovnika Klama.”

1927 · Prepričano

“Roditelji ga sa šesnaest godina šalju u Ameriku; Karl Rosman stiže u Njujork, nalazi bogatog ujaka, gubi ga i prelazi s posla na posao i od jednog lažnog prijatelja do drugog, kroz čudnu, ogromnu, napola izmišljenu Ameriku.”

1927 · Prepričano

“Jedne septembarske večeri na ostrvu Skaj, gospođa Remzi obećava malom sinu izlet do svetionika; deset godina, jedan rat i tri smrti kasnije, izlet se ostvaruje, a jedna slikarka dovršava svoju sliku.”

1928 · Prepričano

“Šaljiva biografija mladog plemića iz elizabetanskog doba koji živi više od tri stotine godina, jednog jutra se u Carigradu budi kao žena i 1928. godine još uvek piše istu dugu pesmu.”

1931 · Prepričano

“Kineski učenjak koji je kao mladić radio na Kineskom zidu razmišlja o tome zašto je zid građen u delovima, s prazninama koje nikada nisu zatvorene, po naređenju vrhovne komande koju niko nije video — i o carstvu tako ogromnom da njegova sela obožavaju davno umrle careve.”

1936 · Prepričano

“Jedan češki pomorski kapetan nalazi koloniju pametnih, uspravnih daždevnjaka u jednom zalivu kod Sumatre i uči ih da ubijaju ajkule i vade bisere. Jedan praški industrijalac pretvara ih u najjeftiniju radnu snagu koju je svet ikada video. Daždevnjaci uče da govore, čitaju večernje novine, grade luke i kontinente, i množe se do milijardi, sve dok jedne noći promukli glas na radiju ne objavi da im je potrebno više obala, i da će kontinenti morati da im naprave mesta.”

1952 · Prepričano

“Godine 1920, bolestan od tuberkuloze u jednom italijanskom banjskom mestu, Franc Kafka počinje da piše svojoj mladoj češkoj prevoditeljki Mileni Jesenskoj, nesrećno udatoj u Beču. Nekoliko meseci voleli su se u pismima; onda je Kafkin strah sve okončao. Ovo je priča o toj prepisci.”

1952 · Prepričano

“Godine 1919, sa trideset šest godina, Franc Kafka piše ocu Hermanu pismo od stotinu stranica, pokušavajući da objasni zašto ga se boji — portret jednog detinjstva, jedne porodice i jednog sina, i optužnica koja se, iznova i iznova, pretvara u samooptužbu.”