Predlog (Prvi deo, pisma 1–25)

Izdavač mora da upozori čitaoca da, uprkos naslovu ovog dela i onome što priređivač kaže u svom predgovoru, ne možemo jamčiti za verodostojnost ove zbirke, i da čak imamo jake razloge da verujemo da je to samo roman. U našem prosvećenom veku teško je poverovati da je takvo ponašanje moglo postojati.

---

Sesil Volanž Sofi Karne, u manastiru uršulinki

Vidiš, draga moja, održavam reč: kapice i ukrasi ne oduzimaju mi sve vreme, i uvek će mi ostati nešto za tebe. Imam svoju sobu, svoju sobaricu, pisaći sto s ključem, i harfu. Danas sam videla više nakita nego za četiri godine koje smo provele zajedno. Ali Mama mi ništa nije rekla, baš ništa, o tome zašto su me dovele kući, mada sam sigurna da je to radi udaje.

Upravo je ušao jedan gospodin u crnom, i Mama je rekla: „Ovo je moja kći.“ Kleknuo je preda mnom i uhvatio me za nogu. Toliko sam se uplašila da sam vrisnula, i svi su se smejali. Bio je to obućar. Mogla sam da umrem od stida. Piši mi uskoro, i reci mi šta svi u manastiru pričaju.

---

Markiza de Mertej vikontu de Valmonu, u zamku ——

Vratite se, dragi moj vikonte, vratite se odmah. Šta radite kod jedne stare tetke čije vam je celo imanje već obećano? Potrebni ste mi. Imam jednu ideju koja će vam se dopasti, i dostojna je junaka: služićete ljubavi i osveti u isto vreme.

Znate grofa de Žerkura. Ostavio me je zbog intendantove žene, i znate da to nisam zaboravila. Oženiće se malom Volanž, koja je upravo izašla iz manastira, od petnaest godina, ružin pupoljak, i isto toliko glupa koliko lepa. Žerkur ima najsmešnije ideje o vaspitanju žena: veruje da je devojka vaspitana u manastiru jemstvo protiv svega. Hoću da ga razuverite. Naučite je, pre venčanja, svemu za šta on zamišlja da ona ne zna, da postane ruglo Pariza već sutradan.

Dođite brzo. Kada uspete, dobićete svoju nagradu.

---

Vikont de Valmon markizi de Mertej

Vaša naređenja su ljupka, a način na koji ih dajete još ljupkiji. Ali ne mogu da poslušam. Zauzet sam najvećim poduhvatom svog života.

Znate predsednicu de Turvel, ženu jednog sudije koji je odsutan zbog sudova u Burgundiji, i koja ovde provodi nekoliko nedelja kod moje tetke. Pobožna je, verna mužu koga ne voli, i nema pojma o sopstvenoj čari. To je žena koju hoću. Ne da je osvojim brzo, kao ostale, nego da se zbog mene odrekne svega, Boga, vrline i dužnosti, znajući tačno šta gubi, i osećajući svaki korak. Zavesti malu manastirsku devojčicu koja ništa ne zna — to bi mogao svaki đak. Ono što ja hoću jeste da ovu ženu nateram da veruje u vrlinu i da mi je žrtvuje.

Nemojte mi se smejati. Zaljubljen sam, ili je bar želim kao što nikada ništa nisam želeo.

---

Markiza de Mertej vikontu de Valmonu

Vaša predsednica! Šta vidite u njoj? Oblači se kao da ide u crkvu, nema duha, i nosi svoju čuvenu vrlinu kao ogrtač protiv hladnoće. Ako uspete, šta ćete dobiti? Ženu koja će plakati, moliti se i činiti da se osećate krivim. A ako ne uspete, zamislite kako će se Pariz smejati: veliki Valmon, pobeđen od jedne bogomoljke.

Neću da se svađam s vama. Ali ne tražite od mene da se divim vašem izboru.

---

Sesil Volanž Sofi Karne

Ima jedan gospodin koji dolazi u kuću, vitez Danseni. Peva sa mnom, i vrlo lepo svira harfu, i uči me nove pesme. Vrlo je lep, i vrlo učtiv. Kad pevamo zajedno, osećam nešto što ne razumem. Mislim da nisam zaljubljena, Sofi. Ali mnogo mi je drago kad dođe.

---

Vitez Danseni Sesil Volanž

Gospođice, moram da vam kažem, iako drhtim dok pišem: volim vas. Pokušavao sam da to sakrijem, i ne mogu. Ne tražim od vas ništa, samo da mi dozvolite da vas volim, i da me ne mrzite zato što sam vam to rekao.

---

Sesil Volanž Sofi Karne

Pisao mi je! Voli me! A sada ne znam šta da radim. Dobro vaspitana devojka ne sme da odgovori. Ali ako ne odgovorim, misliće da sam ljuta, i biće nesrećan, a to bi bilo okrutno. Reci mi šta da radim, Sofi. Ne smem da pitam Mamu. Gospođa de Mertej je vrlo dobra prema meni; možda ću pitati nju.

---

Vikont de Valmon markizi de Mertej

Otkrio sam da je moja predsednica poslala jednog od svojih slugu da me prati kad idem u lov, da sazna šta radim. Uhoda! Dobro; daću joj nešto vredno da se javi.

Raspitao sam se, i saznao da u jednom obližnjem selu jednoj siromašnoj porodici treba da zaplene nameštaj zbog poreza koji nije mogla da plati. Otišao sam tamo, sa svojim slugom, a njen uhoda tik iza mene. Platio sam dug, dao im još i novca, i bio okružen celom porodicom na kolenima, koja je plakala i blagosiljala me. Priznajem, markizo, da mi je i samom potekla suza, i iznenadio sam se što osećam neku vrstu zadovoljstva u činjenju dobra. Možda vrli nisu toliko glupi koliko pretpostavljamo. Kako god bilo, dejstvo na predsednicu te večeri bilo je sve što sam mogao poželeti.

---

Predsednica de Turvel gospođi de Volanž

Upozorili ste me na gospodina de Valmona, i pažljivo sam ga posmatrala. Ali danas sam saznala nešto što je promenilo moje mišljenje. Sam je otišao kod jedne siromašne porodice u selu, platio njihove dugove i spasao ih propasti, ne govoreći nikome. Čovek sposoban za takav postupak ne može biti sasvim zao. Možda su ga oklevetali. Možda mu je samo potreban prijatelj da ga vrati vrlini.

---

Gospođa de Volanž predsednici de Turvel

Budite oprezni, draga moja. Ne poznajete ovog čoveka. Njegova čar je njegovo najopasnije oružje. Upropastio je više žena nego što bih mogla da nabrojim, i uživa ne u tome da ih voli nego da ih uništi, a zatim se time hvali. Ako je pred vašim očima bio velikodušan, zapitajte se na koga je ta velikodušnost trebalo da ostavi utisak. Preklinjem vas, držite ga na odstojanju.

(Kraj 1. dela — nastavak u 2. delu: Izjava)