Brak

Na Bosforu, letnjim popodnevima, čamci dokonih istanbulskih porodica klizili su između obala; a među njima, jedan su uvek posmatrali: čamac Firdevs-hanume i njenih dveju kćeri. Firdevs-hanuma bila je udovica, još lepa, koja nikada nije mnogo marila za svog muža, Meliha-bega; volela je divljenje, izlete, društvo, i odgovarala je na pažnje drugih muškaraca. Melih-beg je, pronašavši pisma koja je njegova žena pisala svojim obožavaocima, ništa nije rekao, i ubrzo posle toga umro, od tuge. Firdevs-hanuma nije dugo tugovala. Najviše na svetu bojala se starosti: nadmetala se sa sopstvenim kćerima, a pomisao da postane tašta, a zatim baba, užasavala ju je; najradije bi ih zauvek držala neudate, da bi pored njih ostala mlada.

Starija kći, Pejker, nije je poslušala; udala se, protivno majčinoj volji, za Nihata-bega, mladića koji je brakom hteo da uđe u svet velikih porodica. Mlađa, Bihter, imala je dvadeset dve godine, i bila je najlepša devojka na Bosforu; i počela je da zamera majci, i glasu koji se vezivao za žene te kuće.

Na suprotnoj obali, u jednom velikom zdanju na vodi, jaliju, živeo je Adnan-beg, bogat i obrazovan gospodin iz dobre porodice, star oko četrdeset pet godina, udovac. Žena mu je umrla i ostavila mu dvoje dece, kćer, Nihal, i malog sina, Bilenta; a u kući je živeo i njegov sestrić Behlul, lep, dokon, zabavan mladić, vrlo uspešan kod žena, koji je dolazio i odlazio kako mu se htelo; gospođica de Kurton, stara francuska guvernanta, koja je odgajila Nihal i volela je kao svoje dete; i gomila slugu, među njima Bešir, mladi abisinski sluga, odan Nihal kao pas gospodaru, ćutljiv i budan.

Nihal je bila krhka, nervozna, pametna devojka, još napola dete, koju je majčina smrt duboko potresla; otac joj je bio sve. Živeli su jedno za drugo: vodio ju je u šetnje, svirao s njom klavir, smejao se njenim igrama; a ona je, ljubomorna na svaki sat koji provede daleko od nje, verovala da ništa nikada neće stati između njih.

Firdevs-hanuma je primetila Adnana-bega; nadala se, u svojoj sujeti, da će on zaprositi nju. Ali Adnan-beg, koji je verovao, kao mnogi bogataši, da se mlada žena lako može pridobiti novcem i udobnošću, izabrao je kćer. Zaprosio je Bihter.

Firdevs-hanuma je bila povređena i besna; protivila se braku, a njeno protivljenje je samo učinilo Bihter odlučnijom. Bihter je pre svega htela da napusti majčinu kuću i njen glas; da bude gospodarica velike kuće; da je poštuju. Nije volela Adnana-bega; mislila je da će ga zavoleti. I tako je, uprkos majci, Bihter postala žena Adnana-bega i gospodarica jalija.

Za Nihal je to bio prvi udarac u životu. Imala je maćehu; njen otac, čije je srce smatrala samo svojim, sada je pripadao drugoj. A udarci su se nizali. Nova gospodarica je promenila kuću: neke stare sluge su otpuštene; mali Bilent je poslat u internat; a gospođica de Kurton, koja je Nihal bila jedina majka koju je znala posle smrti sopstvene majke, poslata je iz jalija. Nihal je za sve okrivila Bihter. Povukla se u sebe, postala bleda i mršava, svirala sama klavir, i nije joj ostao niko kome bi se poverila osim Bešira, koji je ćutke bdeo nad njom.

Isprva je brak išao dobro. Bihter je bila ponosna na svoju kuću, svoje kočije, svoj nakit, svoj položaj; Adnan-beg ju je obožavao, i razmetao se njome. Ali razlika u godinama bila je velika; a Firdevs-hanuma, koja je često dolazila u jali, nije propuštala priliku da kćer, sa osmehom, podseti čega se odrekla.