Prvi čin: Glasina

Uvod. Glasina, „islikana punim jezicima“, izašla je na pozornicu i ispričala nam svoj posao: raširila je po Engleskoj lažne vesti o bici kod Šruzberija — da je Hotsper ubio princa, a da je kralj pao od Daglasove ruke.

---

U zamku Vorkvort stari grof od Nortamberlenda, koji se klonio Šruzberija praveći se bolestan, primio je dobru lažnu vest; zatim je stizala prava vest, deo po deo: njegov sin Hotsper je mrtav, ubio ga je princ; pobunjenici su slomljeni. Nortamberlend je besneo i bacio štaku: „Neka red umre!... I neka tama sahranjuje mrtve!“ Ali bilo je nade: nadbiskup od Jorka digao je novu vojsku.

---

U Londonu je Falstaf — sada slavan zato što je „ubio“ Hotspera — šetao sa svojim malim pažom, dečakom koga mu je dao princ, i žalio se na svoje bolesti: poslao je mokraću lekaru, a lekar je rekao da možda ima više bolesti nego što zna. „Nisam samo sam duhovit, nego sam i uzrok što je duha u drugim ljudima.“ Vrhovni sudija zaustavio ga je na ulici i prekorio zbog pljačke kod Gedshila, i zato što mladog princa navodi na stranputicu. Falstaf se, s gluvoćom koja mu je zgodno dolazila i odlazila, iz svega toga izvukao šalama: „Vi stari ne vodite računa o mogućnostima nas mladih.“ „Zar svoje ime upisujete u svitak mladosti, vi koga sva slova starosti beleže kao starca? Zar nemate vlažno oko? Suvu ruku? Žut obraz? Belu bradu? Nogu koja se smanjuje? Trbuh koji raste? Zar vam glas nije slomljen? Dah kratak? Podbradak dvostruk? Pamet jednostruka?“ Vrhovni sudija mu je rekao da treba da ide na sever s vojskom protiv nadbiskupa. „Dao Bog da moje ime nije neprijatelju tako strašno kao što jeste.“ Pokušao je da od vrhovnog sudije pozajmi hiljadu funti. Nije dobio ništa. „Ne mogu da nađem leka protiv ove sušice kese: pozajmljivanje je samo odugovlači i razvlači, ali bolest je neizlečiva.“

---

U Jorku su nadbiskup i pobunjeni lordovi raspravljali da li da se bore bez Nortamberlendovih snaga. Odlučili su da nastave: kraljeva vojska podeljena je na tri strane, protiv Francuza, protiv Glendaura i protiv njih; a narodu je, rekao je nadbiskup, dosadio sopstveni izbor — „zajednici je muka od sopstvenog izbora; njena prepohlepna ljubav prejela se“.