Prvi čin: Pravo na krunu

Hor. „O, da je nama vatrena Muza, koja bi se uspela do najsvetlijeg neba mašte! Kraljevstvo umesto pozornice, kneževi da glume, a monarsi da gledaju kako se prizor nadima!“ Ali ovo jadno pozorište ne može da primi prostrana polja Francuske: „može li ova arena za petlove da primi prostrana polja Francuske? Ili možemo li u ovo drveno O natrpati baš one šlemove koji su plašili vazduh kod Azenkura?“ Neka publika svojim mislima dopuni njegove nedostatke — „Zamislite, kad govorimo o konjima, da ih vidite kako utiskuju svoja ponosna kopita u zemlju što ih prima; jer vaše misli sada moraju da kite naše kraljeve.“

---

Nadbiskup od Kenterberija i biskup od Ilija bili su zabrinuti. Jedan predlog zakona pred Parlamentom oduzeo bi Crkvi polovinu zemalja. Nadali su se da će mladi kralj Henri biti protiv njega. I čudili su se kako se promenio: divlji princ, drug krčmarskih nitkova, postao je, onog trenutka kad mu je otac umro, ozbiljan i mudar kralj — „rasuđivanje je, kao anđeo, došlo i išibalo grešnog Adama iz njega“. Da bi stekao njegovu naklonost, nadbiskup mu je ponudio veliku svotu novca za rat s Francuskom, gde je kralj imao pravo na krunu preko svoje čukunbabe.

U većnici je kralj zamolio nadbiskupa da mu objasni, po savesti, da li je to pravo pravedno — jer će mnoge hiljade za njega poginuti. Nadbiskup je dao dugo i zamršeno objašnjenje „salijskog zakona“, koji, kako su Francuzi govorili, zabranjuje da kruna pređe preko žene; tvrdio je da se on u Francuskoj uopšte ne primenjuje. Kralj je pitao još jednom: „Mogu li s pravom i savešću da postavim ovaj zahtev?“ „Greh na moju glavu, strašni vladaru!“ Lordovi su ga podsticali. Neki su se bojali da će Škoti upasti dok je vojska u Francuskoj; kralj će ostaviti dovoljno ljudi kod kuće.

Stigli su poslanici od Dofena, sina francuskog kralja. Dofen je na Henrijev zahtev odgovorio porugom: poslao mu je bure teniskih loptica — prikladniji dar za mladićeve zabave nego vojvodstva. Kraljev odgovor bio je hladan i strašan:

„Drago nam je što se Dofen tako šali s nama; zahvaljujemo vam na njegovom daru i na vašem trudu. Kad svoje rekete odmerimo prema ovim lopticama, odigraćemo u Francuskoj, Božjom milošću, partiju koja će krunu njegovog oca baciti u opasnost... I recite šaljivom princu da je ova njegova poruga pretvorila njegove loptice u topovska đulad.“ Mnoge hiljade udovica proklinjaće Dofenov podsmeh.