Prvi čin: Povratak vojnika

Glasnik je doneo Leonatu, upravitelju Mesine, pismo: don Pedro, princ od Aragona, dolazi u Mesinu još te noći, tek iz pobedonosnog rata, sa svojim mladim oficirima. Među njima je bio jedan mladi Firentinac, Klaudio, koji je u liku jagnjeta činio lavlja dela.

Leonatova sinovica, Beatriče, odmah je pitala: „Molim vas, je li se sinjor Ubod-Uvis vratio iz rata ili nije?“ Mislila je na sinjora Benedika iz Padove — i nastavila da ga ismeva: koliko je ljudi ubio i pojeo u ovim ratovima? Jer ona je obećala da će pojesti sve što on ubije. „Veliki je junak za trpezom.“ Leonato je objasnio glasniku: „Između sinjora Benedika i nje vodi se neka vrsta veselog rata: nikad se ne sretnu a da ne dođe do okršaja duhovitosti.“

Stigao je don Pedro, s Klaudijem i Benedikom, i sa svojim polubratom, don Huanom Kopiletom, mrzovoljnim, ćutljivim čovekom, s kojim je nedavno ratovao, pa se izmirio. Leonato ih je dočekao; njegova kći Hero, blaga i tiha, stajala je pored njega. A Benedik i Beatriče odmah su nasrnuli jedno na drugo:

„Čudim se što i dalje pričate, sinjor Benedik: niko vas ne primećuje.“ „Šta, draga moja gospo Prezrivice! Zar ste još živi?“ „Zar je moguće da prezir umre dok ima tako prikladnu hranu da se njome hrani kao što je sinjor Benedik?“ Vole ga sve gospe, rekao je, osim nje jedine; a on ne voli nijednu. „Velika sreća za žene“, rekla je ona: „radije bih slušala svog psa kako laje na vranu nego čoveka kako se kune da me voli.“ „Bog održao vaše gospodstvo u tom raspoloženju! Tako će poneki plemić umaći unapred dosuđenom izgrebanom licu.“ Ostaće mesec dana.

---

Klaudio je, ostavši nasamo s Benedikom, priznao da se zaljubio u Hero. „Može li svet da kupi takav dragulj?“ Benediku se to gadilo: „Još vidim bez naočara, i ne vidim tako nešto.“ On se nikada neće ženiti; živeće kao neženja. Kada je don Pedro čuo za to, bio je oduševljen, i zadirkivao je Benedika: „Videću te, pre nego što umrem, kako bledis od ljubavi.“ „Od gneva, od bolesti ili od gladi, gospodaru; ne od ljubavi.“ „S vremenom i divlji bik nosi jaram.“ „Ako ga razumni Benedik ikada ponese, otkinite biku rogove i nataknite ih meni na čelo; i neka me gadno naslikaju, i onakvim velikim slovima kakvim pišu ’Ovde se iznajmljuje dobar konj‘, neka pod mojim natpisom piše: ’Ovde možete videti Benedika oženjenog čoveka.‘“

Don Pedro je ponudio da pomogne Klaudiju: na balu pod maskama te noći praviće se da je Klaudio, prosiće Hero u njegovo ime, a zatim razgovarati s njenim ocem; i biće njegova.

---

Ali neko ih je čuo. Sluga Leonatovog brata Antonija čuo je deo razgovora i pomislio da princ voli Hero za sebe. A sledbenik don Huana, Borakio, sakriven iza tapiserije, čuo je ceo razgovor i ispričao ga svom gospodaru. Don Huan je bio rad svakoj prilici da napravi nevolju. „Radije bih bio šipak u živici nego ruža u njegovoj milosti... ne može se poreći da sam iskren zlikovac... Da imam usta slobodna, ujedao bih.“ Klaudio je „najfiniji“ skorojević, koji je pobrao svu slavu njegovog poraza; ako bi mu mogao ikako preći put, blagoslovio bi se na sve strane.