Prvi čin: Povratak

Salon kuće Vojnicevih, na jednom imanju u južnoj Rusiji, početkom leta. Staklena vrata otvarala su se na vrt.

Ana Petrovna Vojniceva, mlada udovica, druga žena pokojnog generala Vojniceva, vratila se iz grada na selo za leto, a okolina je dolazila da je poseti. Bila je pametna, topla, nemirna, pomalo nepromišljena, i navikla da joj se dive. Imanje je bilo njeno doživotno, i bilo je založeno daleko iznad svoje vrednosti; general nije ostavio ništa osim dugova. Među gostima su bili i ljudi koji su držali te dugove: Petrin, prepreden, nasilnički starac, i Abram Vengerovič, bogat mesni trgovac, prema kojima je morala da bude učtiva. Bio je tu i stari zemljoposednik Glagoljev, svečan, romantičan čovek stare škole, koji je bio zaljubljen u Anu Petrovnu, i nagoveštavao je da će se oženiti njome i spasti imanje.

Sergej Vojnicev, generalov sin iz prvog braka, veseo, dobronameran mladić koji je mnogo govorio o velikim stvarima, upravo se oženio. Doveo je kući svoju mladu, Sofju Jegorovnu, ozbiljnu, lepu mladu ženu.

Bio je tu lekar Nikolaj Trileski, mlad, lenj, šaljivdžija, koji je uvek pozajmljivao novac, sa svojim ocem, starim penzionisanim pukovnikom; i Marja Grekova, devojka od dvadeset godina, studentkinja hemije, ozbiljna i lako povredljiva, kojoj se Trileski napola udvarao.

Onda je došao Platonov, sa svojom ženom Sašom, sestrom Trileskog.

Mihail Vasiljevič Platonov je seoski učitelj, od oko dvadeset sedam godina. Nekada je bio student velikih obećanja, ali je napustio univerzitet; živi u školskoj zgradi sa svojom ženom, koja je jednostavna, odana, i nije pametna, i s njihovim malim sinom.

Platonov je bio duša svakog društva, i njegov bič. Bio je brz, duhovit, surov, iskren na način koji je i sam bio neka vrsta taštine, i žene su ga volele. Rugao se svima: Glagoljevu zbog njegovog staromodnog pričanja o plemenitosti prošlosti; mladoj Grekovoj, dok nije zaplakala; Vengeroviču, koga je prezirao zbog njegovog novca i prema kome se odnosio s otvorenim prezirom. Ana Petrovna se smejala njemu i s njim; među njima je odavno postojao prećutan dogovor, nikada izgovoren.

A onda su ga upoznali s Vojnicevljevom novom ženom — i prepoznao ju je. Sofja je bila njegova prva ljubav, pre mnogo godina, kad je on bio student a ona devojčica; izgubili su jedno drugo. Bila je potresena. Govorio joj je zadirkujući, kao da se ništa nije dogodilo, a onda ju je, nasamo s njom, pitao šta je bilo s njom — sa svim njenim lepim planovima. Bilo je jasno da je staro osećanje još tu, s obe strane.

Glagoljev je, u međuvremenu, govorio Ani o braku, na svoj ozbiljan način, a ona ga je odbijala šalama. Gosti su seli za večeru.