Prvi čin: Imendanski ručak

Vrt na Želtuhinovom imanju, leti. Kuća s terasom; sto postavljen za ručak pod drvećem. Proslava jednog imendana.

Leonid Želtuhin, domaćin, bio je bogat mladić, cepidlaka i dosadan, koji je studirao na jednom tehničkom institutu i pričao o tome. Njegova sestra Julja, od osamnaest godina, vodila mu je kuću, i bila je praktična i željna da ugodi. Pozvali su celu okolinu.

Bio je tu stari Orlovski, srdačan zemljoposednik, svačiji prijatelj, i njegov sin Fjodor, razmetljiv, rasipan mladić tek vraćen s Kavkaza, koji se hvalio svojim osvajanjima. Bio je Djadin, osiromašeni, blagi gospodin koga su svi zvali „Vafla“ zbog njegovog rošavog lica, koji je zakupio mlin na imanju i koga je žena jednom napustila dan posle venčanja — a on joj je i dalje slao novac. Bio je Jegor Petrovič Vojnicki, „ujka Žorž“, koji je dvadeset pet godina upravljao imanjem muža svoje pokojne sestre, profesora.

Vojnicki je preteča Ujka Vanje; Djadin („Vafla“) postaje Telegin. Želtuhin, Julja i Orlovski se ne pojavljuju u kasnijem komadu.

A bili su tu i Serebrjakovi: profesor Aleksandar Serebrjakov, penzionisan, bolestan od kostobolje i uobražen, koji je ceo život pisao o umetnosti ne razumevajući je; njegova mlada druga žena, Jelena Andrejevna, lepa i bezvoljna; i Sonja, njegova kći iz prvog braka, od dvadeset godina, neugledna, dobra, vredna. Nastanili su se na imanju, koje je pripadalo Sonjinoj pokojnoj majci, jer više nisu mogli da priušte život u gradu.

Vojnicki je bio ogorčen. Dvadeset pet godina je radio da bi slao novac profesoru, koga je obožavao kao velikog čoveka; sad je video da je Serebrjakov varalica, i da je on protraćio svoj život. I bio je zaljubljen u Jelenu, i pratio je svuda, a njoj je to dosadilo.

Poslednji je došao Hruščov, zemljoposednik i lekar, koga su ljudi zvali Šumski duh jer je sadio šume i tugovao nad svakim posečenim drvetom. Strasno je govorio o uništavanju ruskih šuma, presušivanju reka, izumiranju ptica i zveri. Neki su mu se smejali; Sonja ga je slušala, i volela ga je.

I Želtuhin je bio zaljubljen u Sonju, i nadao se da će je oženiti; Sonja ga nije htela.

Za stolom je kružilo ogovaranje da je Jelena ljubavnica Vojnickog. Hruščov je u to poverovao. Bio je brz na osudu, i osudio ju je; i posvađao se sa Sonjom, za koju je mislio da ga gleda s visine. Proslava se razišla u zlovolji.