Migel de Servantes

“Servantesova prva knjiga, pastoralni roman u prozi i stihu. Na obalama Taha dvojica pastira, uglađeni Elisio i jednostavni Erastro, vole lepu Galateju i ostaju prijatelji; oko njih drugi pastiri i putnici pričaju svoje priče o ljubavi, ubistvu, prijateljstvu i preziru — sve dok Galatejin otac ne obeća njenu ruku jednom strancu, a pastiri se ne okupe da to spreče.”

“Siromašni plemić iz Manče čita toliko viteških romana da gubi razum i polazi u zarđalom oklopu na koščatoj kljusi da ispravlja nepravde sveta, sa susedom seljakom Sančom Pansom kao štitonošom. Vetrenjače postaju divovi, krčme zamkovi, a seoska devojka neuporediva Dulsineja — sve dok se, na kraju dva velika dela, vitez ne vrati kući i ne probudi iz svog sna.”

“Servantesova poslednja knjiga, dovršena na samrtnoj postelji: „severnjačka priča“ na Heliodorov način. Dvoje mladih hodočasnika čudesne lepote, Periandro i Auristela, koji se predstavljaju kao brat i sestra, putuju sa zaleđenih ostrva Severa — varvari, brodolomi, zaljubljeni kraljevi — preko Portugala, Španije i Francuske do Rima, gde se najzad otkrivaju njihova prava imena i njihova ljubav.”