Teogonija

Hesiod, pesnik i zemljoradnik iz Askre u Beotiji, živeo je oko 700. godine pre n. e., otprilike u Homerovo vreme; Teogonija („rođenje bogova“) najstarija je grčka priča o postanku sveta i o pokolenjima bogova. To je jedna pesma od oko hiljadu stihova, ovde data kao jedan deo, s dodatim naslovima koji označavaju njene celine. Veliki deo čine dugi spiskovi imena — deca Noći, kćeri mora — koji su ovde skraćeni. Pesma je ispričana u prvom licu; prepričavanje je načinjeno prema grčkom izvorniku, mestimično prateći izbliza prozni prevod H. G. Evelin-Vajta (1914), koji je javno dobro.

Muze

Od helikonskih Muza počnimo svoju pesmu, koje drže veliku i svetu planinu Helikon i igraju mekim nogama oko ljubičastotamnog izvora i oltara moćnog Kronovog sina; i koje, kada operu svoju nežnu kožu u vodama Permesa ili Konjskog izvora, igraju svoje lepe i ljupke igre na vrhu Helikona i kreću se živahnim nogama. Odande polaze noću, obavijene gustom maglom, i idu lepih glasova, pevajući o Zevsu egidonoscu, i o gospođi Heri iz Arga, i o svem svetom rodu besmrtnih koji žive večno.

I one su jednom naučile Hesioda lepoj pesmi, dok je napasao jaganjce pod svetim Helikonom. Ovo je reč koju su mi boginje prvo rekle, olimpijske Muze, kćeri Zevsa egidonosca:

„Pastiri iz divljine, jadna stvorenja sramote, puki trbusi: znamo da kažemo mnoge laži koje liče na istinu; a znamo, kad hoćemo, i da kažemo istinu.“

Tako su govorile rečite kćeri velikog Zevsa; i ubrale su mi i dale štap, granu bujnog lovora, čudesnu stvar; i udahnule su mi božanski glas, da bih slavio ono što će biti i ono što je bilo pre; i rekle su mi da pevam o rodu blaženih bogova koji su večni, ali da uvek o njima samima pevam prvo i poslednje.

O upozorenju Muza da umeju da kažu laži nalik istini mnogo se raspravljalo: možda je upereno protiv drugih pesnika — možda protiv Homera.

Muze su se rodile u Pijeriji, od Zevsa i Mnemosine, Pamćenja, koja je s njim ležala devet noći, kao zaborav zala i odmor od briga: Klio, Euterpa, Talija, Melpomena, Terpsihora, Erato, Polihimnija, Uranija i Kaliopa, koja je najveća od svih, jer prati poštovane kraljeve. Koga god od kraljeva koje je Zevs odgajio kćeri velikog Zevsa počaste i pogledaju pri rođenju, tome na jezik izliju slatku rosu, i iz usta mu teku blage reči; i sav narod gleda u njega dok presuđuje sporove pravim presudama. A kada pevač, sluga Muza, peva o slavnim delima drevnih ljudi i o blaženim bogovima, čovek koji ima svežu tugu u srcu odmah zaboravlja svoj jad i ne seća se svojih briga; tako ga brzo darovi boginja odvrate.

Zdravo, Zevsova deco, i dajte mi ljupku pesmu; kažite mi kako su u početku nastali bogovi i zemlja.

Prve stvari

Prvo od svega nastao je Haos — Zev, praznina. Zatim Zemlja širokih grudi, Geja, uvek sigurno sedište svih besmrtnih koji drže vrhove snežnog Olimpa, i mračni Tartar u dubinama zemlje širokih puteva; i Eros, Ljubav, koji je najlepši među besmrtnim bogovima, koji odrešuje udove i savlađuje um i mudri savet svih bogova i svih ljudi.

Iz Haosa su nastali Ereb, Tama, i crna Noć; a iz Noći su nastali Eter, sjajni gornji vazduh, i Dan, koje je rodila pošto je u ljubavi legla s Tamom.

A Zemlja je prvo rodila, ravno sebi, zvezdano Nebo, Urana, da je pokriva sa svih strana i da bude uvek sigurno sedište blaženim bogovima. I rodila je duge Planine, ljupka boravišta boginja-nimfi; i rodila je i neplodno More, Ponta, s njegovim besnim talasanjem — sve bez slasti ljubavi. Ali zatim je legla s Nebom i rodila duboko vrtložnog Okeana; i Keja i Krija i Hiperiona i Japeta; Teju i Reju, Temidu i Mnemosinu, Febu zlatne krune i ljupku Tetiju. Posle njih rodio se najmlađi, Kron krivih misli, najstrašniji od njene dece; i mrzeo je svog pohotnog oca.

Tih dvanaestoro dece Zemlje i Neba jesu Titani.

Rodila je i Kiklope, ohole duha — Bronta, Steropa i Arga, Grom, Munju i Blesak — koji su Zevsu dali grom i napravili mu munju; u svemu drugom bili su nalik bogovima, ali samo jedno oko bilo im je usađeno nasred čela. I još tri sina rodila su se od Zemlje i Neba, velika i moćna, kojima se ne sme pominjati ime: Kot, Brijarej i Gij, Storuki, kojima je iz ramena izrastalo sto ruku, kojima se ne može prići, i po pedeset glava na svakom.

Svrgavanje Neba

Od sve dece rođene od Zemlje i Neba, ovi su bili najstrašniji, i otac ih je mrzeo od početka. Kako se koje rodilo, sve ih je skrivao na tajnom mestu u Zemlji i nije im dao da izađu na svetlost; i Nebo se radovalo svom zlom delu. Ali ogromna Zemlja je stenjala iznutra, pritešnjena; i smislila je lukav i zao plan. Napravila je sivi čelik i iskovala veliki srp, i izložila svoj plan dragim sinovima: „Deco moja, rođena od nepromišljenog oca, ako me poslušate, kaznićemo zlo nasilje vašeg oca; jer on je prvi smislio sramna dela.“

Sve je obuzeo strah, i niko od njih nije progovorio. Ali veliki Kron krivih misli ohrabrio se i odgovorio: „Majko, preuzeću da učinim to delo, jer mi nije stalo do našeg oca zlog imena; jer on je prvi smislio sramna dela.“ Velika Zemlja se obradovala; i postavila ga je u zasedu i stavila mu u ruku nazubljeni srp.

I došlo je Nebo, donoseći noć, i u žudnji za ljubavlju leglo je preko Zemlje, rašireno na sve strane. Tada je sin iz zasede pružio levu ruku, a u desnu je uzeo veliki srp s nazubljenim zupcima, i brzo odsekao očeve polne organe i bacio ih iza sebe.

Hesiod ovaj čin nasilja priča kratko i otvoreno; to je izvorni zločin u istoriji bogova.

Nisu mu uzalud pali iz ruke: jer Zemlja je primila sve krvave kapi koje su šiknule, i tokom godina rodila je snažne Erinije, Furije, i velike Gigante, i nimfe jasena. A polni organi, kada ih je odsekao i bacio s kopna u talasasto more, dugo su nošeni po talasima; i oko njih se od besmrtnog mesa raširila bela pena; i u njoj je izrasla devojka. Prvo se približila svetoj Kiteri, a odatle je stigla na Kipar oplakan morem; i izašla je, strašna i ljupka boginja, a pod njenim vitkim nogama nicala je trava. Bogovi i ljudi zovu je Afrodita, boginja rođena iz pene, jer je izrasla u peni, afros. Eros ju je pratio, a lepa Žudnja išla je za njom, kada se rodila i pošla da se pridruži bogovima. Njen udeo među ljudima i bogovima jesu devojačka šaputanja, i osmesi, i prevare, i slatka naslada, i ljubav, i nežnost.