Sanjarenja usamljenog šetača

“Rusoova poslednja knjiga, pisana u dve godine pred smrt: deset „šetnji“ u kojima starac, ubeđen da se svet urotio protiv njega, odustaje od borbe i razgovara sa sopstvenom dušom — o nesreći na putu za Menilmontan, o laganju, o ostrvu Sen-Pjer gde je plutao u čamcu i bio „sam sebi dovoljan kao Bog“, o biljkama, o milosrđu, o deci, i, na nedovršenoj poslednjoj stranici, o gospođi de Varans pedeset godina ranije.”