Dante Aligijeri

“Danteova knjižica sećanja: kako je prvi put video Beatriče kada su oboje imali devet godina, kako ga je njen pozdrav ispunjavao blaženstvom, a njegovo uskraćivanje očajanjem, kako je naučio da piše samo u njenu slavu — i kako je, posle njene smrti, odlučio da o njoj kaže ono što nikada nije rečeno ni o jednoj ženi.”

“Danteova nedovršena latinska rasprava „O rečitosti na narodnom jeziku“: odakle potiče ljudski jezik, zašto se kod Vavilona razdvojio na mnoge jezike, po čemu se razlikuju italijanski dijalekti — i kako bi italijanski pesnik mogao da među svima njima pronađe jedan plemeniti jezik dostojan najviše poezije.”

“Prognan iz Firence, Dante priprema „gozbu“ znanja za one koji su ga gladni, a ne znaju latinski: tri svoje ljubavne pesme, poslužene uz duge komentare na italijanskom koji otkrivaju da je gospa koju slave sama Filozofija — i obuhvataju nebesa, dušu, smisao plemenitosti i doba ljudskog života.”

“Danteova latinska rasprava o svetskoj vladavini: zašto je čovečanstvu potreban jedan sveopšti vladar da bi živelo u miru; zašto ta vlast po pravu pripada Rimskom carstvu; i zašto carev autoritet potiče neposredno od Boga, a ne preko pape.”

“Trinaest sačuvanih Danteovih latinskih pisama, pisanih u izgnanstvu: kardinalima i grofovima, jednom pesniku, gradovima i vladarima Italije, caru Henriku VII — od koga se nadao da će ga vratiti kući — prijatelju u Firenci, kome odbija ponižavajuće pomilovanje, i svom zaštitniku Kan Grandeu, kome objašnjava smisao Božanstvene komedije.”

“Na sredini životnog puta, izgubljenog u mračnoj šumi, pesnika Dantea senka Vergilija vodi dole kroz krugove Pakla i gore na goru Čistilišta, a zatim njegova voljena Beatriče kroz nebesa Raja — sve do viđenja Boga.”