Biblioteka

“Pet kratkih pripovedaka koje jedan „izdavač“ predstavlja kao delo skromnog seoskog vlastelina, pokojnog Ivana Petroviča Belkina, koji ih je čuo od raznih ljudi. Jedan penzionisani oficir šest godina čeka da ispali hitac koji mu duguju iz dvoboja; bekstvo u mećavi završava se venčanjem s pogrešnim čovekom; jedan sumorni moskovski pogrebnik poziva svoje mrtve mušterije na useljenje; jedan upravnik poštanske stanice gubi jedinu kćer zbog husara u prolazu; a kći jednog vlastelina preoblači se u seljančicu da bi se sastajala sa sinom očevog neprijatelja.”

“Posle Grethenine smrti Faust se budi, izlečen od duhova, i s Mefistofelesom odlazi u „veliki svet“: spasava jednog bankrotiranog cara papirnim novcem, priziva Helenu Trojansku, putuje kroz Klasičnu Valpurgijsku noć, venčava se s Helenom u snu o Arkadiji, otima od mora čitavo carstvo — i, star, slep i kriv, najzad izgovara reči svoje opklade. Ali anđeli odnose ono što je u njemu besmrtno.”

“Hegelova predavanja tvrde da religija i filozofija imaju isti sadržaj — Boga, istinu — i da se razlikuju samo po obliku. On izlaže šta je religija, zatim daje pregled religija sveta, od magije i religija Kine, Indije, Persije i Egipta do jevrejske, grčke i rimske religije, i završava hrišćanstvom kao „dovršenom religijom“, čija učenja o Trojstvu, ovaploćenju, smrti i duhu filozofija može da pojmi.”

“Žustri Francuz, gospodin San-Dele, dolazi u Madrid da istraži poreklo svoje porodice, reši jedan imovinski spor i uloži svoje bogatstvo, i daje sebi petnaest dana za sve to. Njegov španski prijatelj se kladi u večeru da će tamo biti i posle petnaest meseci. Larin najpoznatiji članak o španskoj lenjosti: svi — rodoslovac, krojač, činovnik, ministarstvo — odgovaraju istim rečima: „Dođite sutra.“”

“Roman u stihu. Evgenije Onjegin, mladi petrogradski kicoš kome je sve dosadilo, nasleđuje seosko imanje, sprijateljuje se s mladim pesnikom Lenskim, i u njega se zaljubljuje Tatjana Larina, zamišljena, ozbiljna devojka koja mu piše pismo koje on hladno odbija. Iz dokone pakosti udvara se Olgi, Lenskijevoj verenici, ubija prijatelja u dvoboju i luta po svetu; a kad posle mnogo godina ponovo sretne Tatjanu, sada uglednu damu u Petrogradu, zaljubljuje se u nju — prekasno.”

“Hegel pripoveda istoriju filozofije od Talesa do svog vremena — ne kao galeriju zabluda i suprotstavljenih mnenja, već kao razvoj jednog uma, u kome je svaka filozofija nužan stupanj: od vode i broja, bića i postajanja, Sokrata, Platona i Aristotela, preko duge noći srednjeg veka, do Dekarta, Spinoze, Kanta i idealizma njegovog doba.”

“U Petrogradu jedan mladi oficir priča prijateljima kako je njegova baka, stara grofica, jednom u Parizu povratila ogroman kockarski dug s tri karte čiju tajnu čuva već šezdeset godina. Herman, oprezni, slavoljubivi inženjer koji se nikad ne kocka, ne može da zaboravi tu priču. Udvara se siromašnoj grofičinoj štićenici da bi ušao u kuću, noću se suočava sa staricom u njenoj spavaćoj sobi — i nasmrt je prestraši. Onda mu mrtva žena dolazi s tajnom: trojka, sedmica, kec.”

“Hegelova predavanja o filozofiji umetnosti tvrde da je lepota čulno sijanje ideje, prate umetnost kroz njene simboličke, klasične i romantičke oblike, od piramida preko grčke skulpture do hrišćanskog slikarstva i muzike, daju pregled arhitekture, skulpture, slikarstva, muzike i poezije, i završavaju se tvrdnjom da je umetnost, u svom najvišem pozivu, za nas nešto prošlo.”

“Uspomene jednog starca na mladost. Pjotr Grinjov, sedamnaestogodišnji plemićki sin, poslat je na službu u jednu sićušnu tvrđavu u orenburškoj stepi, zaljubljuje se u Mašu, kćer komandanta, i bije se zbog nje u dvoboju s podmuklim oficirom Švabrinom. Tada se kozak Pugačov diže na ustanak, izdajući se za ubijenog cara, i zauzima tvrđavu — a Grinjov u pobunjeniku prepoznaje skitnicu kome je jednom, u mećavi, poklonio bundu od zečje kože. Između odanosti i zahvalnosti, časti i ljubavi, mora da spase Mašu; a na kraju Maša je ta koja mora da spase njega.”

“Petrogradska pripovest u stihu. Petar Veliki stoji na pustim močvarama kraj Neve i sanja o gradu koji će otvoriti prozor u Evropu; sto godina kasnije grad stoji u granitu i sjaju. A onda, u velikoj poplavi novembra 1824, jedan siromašni činovnik po imenu Evgenije gubi devojku kojom je hteo da se oženi, a s njom i razum. Lutajući gradom, preti bronzanom Petrovom kipu — i u svom ludilu čuje kako Konjanik galopira za njim pustim ulicama.”

“Hegelova predavanja o svetskoj istoriji tvrde da svetom vlada um i da je istorija napredak svesti o slobodi — od drevnog Istoka, gde je slobodan bio samo jedan, preko Grka i Rimljana, gde su slobodni bili neki, do modernog sveta, koji zna da su svi slobodni.”

“Dečak rođen u radnoj kući za sirotinju traži još hrane, beži u London i upada među lopove, gde blagi Oliver postaje plen u borbi između Fejginove bande, surovog Bila Sajksa, osuđene Nensi i nekolicine dobrih ljudi koji žele da ga spasu.”

“Fabricio del Dongo, mladi italijanski plemić koji sa šesnaest godina beži da se bori za Napoleona kod Vaterloa, vraća se u Lombardiju pod vlašću Austrije i na mali dvor u Parmi kojim vlada strah. Pod zaštitom svoje lepe tetke, vojvotkinje Sanseverine, i njenog ljubavnika, ministra grofa Moske, ubija čoveka, biva zatočen u Farnezeovoj kuli i tamo se zaljubljuje u upravnikovu kćer Kleliju — u priči o strasti, spletkama, bekstvu i gubitku.”

“Na Badnje veče škrticu Ebenizera Skrudža posećuju duh njegovog preminulog ortaka i tri Duha, koji mu pokazuju njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost.”

“Izdan na dan venčanja i živ zakopan četrnaest godina u tvrđavi If, mladi mornar Edmon Dantes beži, pronalazi skriveno blago i vraća se u Pariz kao tajanstveni grof Monte Kristo, da nagradi dobre i uništi trojicu ljudi koji su ga upropastili.”

“Pedeset Šopenhauerovih dopunskih poglavlja uz njegovo glavno delo, uključujući čuvene oglede o primatu volje, geniju, muzici, smrti, polnoj ljubavi i patnji života.”

“Godine 1625. mladi Gaskonjac vruće krvi, D'Artanjan, dolazi u Pariz da se pridruži kraljevim musketarima, sprijateljuje se s Atosom, Portosom i Aramisom i biva uvučen u dvoboj kardinala Rišeljea i kraljice — i na put smrtonosne Miledi.”

“Vođena anđelom, pesnikova duša leti kroz vasionu da sazna zašto je čovek prognan s neba, i otkriva priču o Satanakinoj pobuni i Adamovom padu.”

“U dramskom spevu smeštenom u Crnu Goru 18. veka, izmučeni vladika odlučuje da se okrene protiv sopstvenog naroda koji je prešao u islam, u jednom od najslavnijih i najspornijih dela balkanske književnosti.”

“Mladić na aukciji stvari jedne preminule kurtizane kupuje knjigu i od njenog ljubavnika čuje priču o Margeriti Gotje — najpomodnijoj ženi Pariza, koja se zbog ljubavi odrekla svega, a zatim se odrekla ljubavi zbog njega.”

“U Holandiji 1672. godine, miroljubivi uzgajivač lala dospeva u zatvor zbog ljubomornog suseda i jednog političkog ubistva — i, uz pomoć tamničareve kćeri, u svojoj ćeliji uzgaja crnu lalu koju čeka ceo Harlem.”

“David Koperfild priča sopstveni život: srećno detinjstvo koje prekida okrutni očuh, dečji rad u jednom londonskom skladištu, bekstvo kod ekscentrične tetke, školu, ljubav, spisateljski posao — i prijatelje i neprijatelje, Mikobera, Stirforta, Juraju Hipa, Pegoti i Agnes, koji ga oblikuju.”

“Nemirni mladi mornar ukrcava se na kitolovac Pekvod iz Nantaketa sa svojim novim prijateljem, harpunarom Kvikegom, i otkriva da kapetan, jednonogi Ahab, namerava da ulovi belog kita koji ga je osakatio — koliko god to koštalo brod i sve na njemu.”

“Dok beskrajni sudski spor Džarndajs protiv Džarndajsa guta bogatstvo i živote naslednika punih nade, siroče Ester Samerson dolazi da živi u Sumornoj kući — a hladna, ponosna dama iz visokog društva, preminuli prepisivač sudskih spisa i oštrooki advokat vode ka tajni Esterinog rođenja.”