Biblioteka

“Posle deset godina rata i još deset godina lutanja, Odisej se probija kući, do žene, sina i doma u kome su se raspojasali prosci.”

“Tokom jedne duge noći u Pireju, Sokrat i njegovi prijatelji grade rečima idealan grad da bi otkrili šta je pravda i zašto je pravedan život najsrećniji.”

“Nezaposleni mašinista stiže usred zime u ugljeni basen na severu Francuske, silazi u rudnik Voro sa porodicom Mae i postaje vođa štrajka koji će glad, vojska i sam rudnik pokušati da slome.”

“Danteova knjižica sećanja: kako je prvi put video Beatriče kada su oboje imali devet godina, kako ga je njen pozdrav ispunjavao blaženstvom, a njegovo uskraćivanje očajanjem, kako je naučio da piše samo u njenu slavu — i kako je, posle njene smrti, odlučio da o njoj kaže ono što nikada nije rečeno ni o jednoj ženi.”

“Danteova nedovršena latinska rasprava „O rečitosti na narodnom jeziku“: odakle potiče ljudski jezik, zašto se kod Vavilona razdvojio na mnoge jezike, po čemu se razlikuju italijanski dijalekti — i kako bi italijanski pesnik mogao da među svima njima pronađe jedan plemeniti jezik dostojan najviše poezije.”

“Prognan iz Firence, Dante priprema „gozbu“ znanja za one koji su ga gladni, a ne znaju latinski: tri svoje ljubavne pesme, poslužene uz duge komentare na italijanskom koji otkrivaju da je gospa koju slave sama Filozofija — i obuhvataju nebesa, dušu, smisao plemenitosti i doba ljudskog života.”

“Danteova latinska rasprava o svetskoj vladavini: zašto je čovečanstvu potreban jedan sveopšti vladar da bi živelo u miru; zašto ta vlast po pravu pripada Rimskom carstvu; i zašto carev autoritet potiče neposredno od Boga, a ne preko pape.”

“Trinaest sačuvanih Danteovih latinskih pisama, pisanih u izgnanstvu: kardinalima i grofovima, jednom pesniku, gradovima i vladarima Italije, caru Henriku VII — od koga se nadao da će ga vratiti kući — prijatelju u Firenci, kome odbija ponižavajuće pomilovanje, i svom zaštitniku Kan Grandeu, kome objašnjava smisao Božanstvene komedije.”

“Na sredini životnog puta, izgubljenog u mračnoj šumi, pesnika Dantea senka Vergilija vodi dole kroz krugove Pakla i gore na goru Čistilišta, a zatim njegova voljena Beatriče kroz nebesa Raja — sve do viđenja Boga.”

“Privatna beležnica jednog rimskog cara, pisana na grčkom u ratnim pohodima i na dvoru: dvanaest knjiga podsetnika samome sebi o dužnosti, smrti, gnevu, promeni i o tome kako ostati dobar u svetu koji ne sarađuje.”

“Kužne 1348. godine, sedam mladih žena i trojica mladića napuštaju Firencu, u kojoj se umire, i odlaze u brda, i deset dana, da bi prekratili najtoplije sate, svako priča po jednu priču — sto priča o svecima koji su bili lupeži, trgovcima i gusarima, srećnim i nesrećnim ljubavnicima, pametnim ženama, glupim muževima i plemenitim delima. Bokačova „ljudska komedija“, pisana, kako kaže, za zaljubljene dame.”

“Drama koja je svetu dala reč „robot“. Na jednom zabačenom ostrvu fabrika Rosumovih univerzalnih robota proizvodi veštačke radnike na stotine hiljada, da oslobodi čovečanstvo od rada. Helena Glori dolazi da se zauzme za njihove duše i ostaje da se uda za generalnog direktora; deset godina kasnije Roboti ustaju protiv svojih tvoraca, i samo je jedan čovek, onaj koji još radi rukama, ostao živ da vidi hoće li se život nastaviti.”

“Jedan češki pomorski kapetan nalazi koloniju pametnih, uspravnih daždevnjaka u jednom zalivu kod Sumatre i uči ih da ubijaju ajkule i vade bisere. Jedan praški industrijalac pretvara ih u najjeftiniju radnu snagu koju je svet ikada video. Daždevnjaci uče da govore, čitaju večernje novine, grade luke i kontinente, i množe se do milijardi, sve dok jedne noći promukli glas na radiju ne objavi da im je potrebno više obala, i da će kontinenti morati da im naprave mesta.”

“Na Badnje veče, Vanjka Žukov, devetogodišnje siroče na zanatu kod jednog moskovskog obućara, potajno piše pismo dedi na selu, moleći ga da dođe i odvede ga kući.”

“Nikolaj Ivanov, zemljoposednik od trideset pet godina, nekada pun energije i ideala, potpuno je sagoreo. Duboko u dugovima, više ne voli ženu koja je zbog njega žrtvovala sve i sada umire, i prepušta se mladoj devojci koja veruje da može da ga spase — dok okolina ogovara, a samopravedni mladi lekar rešava da ga raskrinka.”

“Mlada riđa kuja, napola jazavičar a napola mešanac, jedne zimske večeri gubi na ulici svog gazdu, stolara pijanicu. Prihvata je ljubazni stranac koji živi s gusanom, mačkom i svinjom — i sve ih obučava za cirkus.”

“Jednog julskog jutra devetogodišnjeg Jegoruška odvode iz majčine kuće preko beskrajne južne stepe, da ga upišu u školu u dalekom gradu. Putujući s ujakom trgovcem i starim sveštenikom, a zatim na vrhu karavana s vunom među grubim, čudnim kočijašima, on upoznaje žegu i oluju, noći kraj vatre, slavnog bogataša koga svi traže — i ogromnu, usamljenu lepotu te zemlje.”

“Na jednoj zabavi bogati bankar se kladi s mladim pravnikom u dva miliona rubalja da neće izdržati petnaest godina samice. Pravnik pristaje i biva zatvoren u jednoj kućici u bankarevom vrtu, samo s knjigama. Petnaest godina kasnije bankar je propao — a zatvorenik je naučio nešto što nijedan od njih nije očekivao.”

“Penzionisani profesor i njegova lepa mlada žena dolaze da žive na seoskom imanju, i domaćinstvo se oko njih raspada: profesorov šurak, koji je ceo život radio za njega, pada u očaj; mladi lekar koji sadi šume — „Šumski duh“ — voli profesorovu kćer, ali o svima strogo sudi. Čehovljeva rana komedija, koju je kasnije preradio u Ujka Vanju.”

“U gradiću na kavkaskoj obali Crnog mora, Lajevskom, besposlenom mladom činovniku, dosadila je udata žena s kojom je pobegao. Hladni, blistavi zoolog fon Koren prezire ga kao parazita koga bi za dobro čovečanstva trebalo uništiti. Njihova mržnja završava se dvobojem u zoru — koji iz žbunja posmatra mladi đakon koji ne može da prestane da se smeje.”

“U prljavoj provincijskoj bolnici, blagi, lenji lekar koji je odavno prestao da pokušava bilo šta da promeni pronalazi, u zaključanom odeljenju za umobolne, jedinog pametnog čoveka u gradu s kojim može da razgovara — i prekasno saznaje koliko vredi njegova udobna filozofija.”

“Kovrin, blistav mladi naučnik iscrpljen prekomernim radom, odlazi da se odmori na imanje svog starog staratelja, strastvenog voćara, i njegove kćeri Tanje. Tamo počinje da viđa priviđenje — monaha u crnom, koji mu kaže da je genije, jedan od Božjih izabranika. Vizije ga čine srećnim; izlečenje od njih upropašćuje sve koje voli.”

“Jakov, stari pravitelj kovčega u siromašnom gradiću, svaki dan svog života računa kao gubitak. Tek kada mu žena umre, a i njegov kraj se primakne, vidi koliko je toga protraćio — i u poslednjim časovima daruje čoveka koga je uvek mučio.”

“Na seoskom imanju pored jezera, mladi pisac postavlja svoj čudni novi komad da bi impresionirao majku, slavnu glumicu, i devojku koju voli — a ona se umesto u njega zaljubljuje u majčinog ljubavnika, slavnog pisca. Komedija, kako ju je Čehov nazvao, u četiri čina: o umetnosti, slavi, ljubavi i protraćenim životima.”

“Dvadeset pet godina Ivan Vojnicki — ujka Vanja — i njegova sestričina Sonja obrađuju seosko imanje da bi izdržavali slavnog profesora u gradu. Kada se profesor tamo povuče sa svojom lepom mladom ženom, miran život svih se poremeti — i Vanja shvata da je svoj život protraćio na jednu varalicu.”

“Dvojica prijatelja, veterinar i učitelj, posle celodnevnog lova provode noć u jednoj seoskoj šupi, a učitelj priča o Belikovu, nastavniku grčkog koji je ceo život proveo kao u zaštitnoj futroli — kaljače, kišobran, propisi i strah — i koji je terorisao ceo grad, sve dok nije pokušao da se zaljubi.”

“Jednog kišnog jutra na svom imanju, zemljoposednik Aljohin objašnjava dvojici gostiju zašto se nikada nije oženio: godinama je voleo mladu ženu svog prijatelja, i ona je volela njega — a nijedno od njih nije reklo ni reč, sve do dana kada je zauvek otputovala.”