Anton Čehov

“Na Badnje veče, Vanjka Žukov, devetogodišnje siroče na zanatu kod jednog moskovskog obućara, potajno piše pismo dedi na selu, moleći ga da dođe i odvede ga kući.”

“Nikolaj Ivanov, zemljoposednik od trideset pet godina, nekada pun energije i ideala, potpuno je sagoreo. Duboko u dugovima, više ne voli ženu koja je zbog njega žrtvovala sve i sada umire, i prepušta se mladoj devojci koja veruje da može da ga spase — dok okolina ogovara, a samopravedni mladi lekar rešava da ga raskrinka.”

“Mlada riđa kuja, napola jazavičar a napola mešanac, jedne zimske večeri gubi na ulici svog gazdu, stolara pijanicu. Prihvata je ljubazni stranac koji živi s gusanom, mačkom i svinjom — i sve ih obučava za cirkus.”

“Jednog julskog jutra devetogodišnjeg Jegoruška odvode iz majčine kuće preko beskrajne južne stepe, da ga upišu u školu u dalekom gradu. Putujući s ujakom trgovcem i starim sveštenikom, a zatim na vrhu karavana s vunom među grubim, čudnim kočijašima, on upoznaje žegu i oluju, noći kraj vatre, slavnog bogataša koga svi traže — i ogromnu, usamljenu lepotu te zemlje.”

“Na jednoj zabavi bogati bankar se kladi s mladim pravnikom u dva miliona rubalja da neće izdržati petnaest godina samice. Pravnik pristaje i biva zatvoren u jednoj kućici u bankarevom vrtu, samo s knjigama. Petnaest godina kasnije bankar je propao — a zatvorenik je naučio nešto što nijedan od njih nije očekivao.”

“Penzionisani profesor i njegova lepa mlada žena dolaze da žive na seoskom imanju, i domaćinstvo se oko njih raspada: profesorov šurak, koji je ceo život radio za njega, pada u očaj; mladi lekar koji sadi šume — „Šumski duh“ — voli profesorovu kćer, ali o svima strogo sudi. Čehovljeva rana komedija, koju je kasnije preradio u Ujka Vanju.”

“U gradiću na kavkaskoj obali Crnog mora, Lajevskom, besposlenom mladom činovniku, dosadila je udata žena s kojom je pobegao. Hladni, blistavi zoolog fon Koren prezire ga kao parazita koga bi za dobro čovečanstva trebalo uništiti. Njihova mržnja završava se dvobojem u zoru — koji iz žbunja posmatra mladi đakon koji ne može da prestane da se smeje.”

“U prljavoj provincijskoj bolnici, blagi, lenji lekar koji je odavno prestao da pokušava bilo šta da promeni pronalazi, u zaključanom odeljenju za umobolne, jedinog pametnog čoveka u gradu s kojim može da razgovara — i prekasno saznaje koliko vredi njegova udobna filozofija.”

“Kovrin, blistav mladi naučnik iscrpljen prekomernim radom, odlazi da se odmori na imanje svog starog staratelja, strastvenog voćara, i njegove kćeri Tanje. Tamo počinje da viđa priviđenje — monaha u crnom, koji mu kaže da je genije, jedan od Božjih izabranika. Vizije ga čine srećnim; izlečenje od njih upropašćuje sve koje voli.”

“Jakov, stari pravitelj kovčega u siromašnom gradiću, svaki dan svog života računa kao gubitak. Tek kada mu žena umre, a i njegov kraj se primakne, vidi koliko je toga protraćio — i u poslednjim časovima daruje čoveka koga je uvek mučio.”

“Na seoskom imanju pored jezera, mladi pisac postavlja svoj čudni novi komad da bi impresionirao majku, slavnu glumicu, i devojku koju voli — a ona se umesto u njega zaljubljuje u majčinog ljubavnika, slavnog pisca. Komedija, kako ju je Čehov nazvao, u četiri čina: o umetnosti, slavi, ljubavi i protraćenim životima.”

“Dvadeset pet godina Ivan Vojnicki — ujka Vanja — i njegova sestričina Sonja obrađuju seosko imanje da bi izdržavali slavnog profesora u gradu. Kada se profesor tamo povuče sa svojom lepom mladom ženom, miran život svih se poremeti — i Vanja shvata da je svoj život protraćio na jednu varalicu.”

“Dvojica prijatelja, veterinar i učitelj, posle celodnevnog lova provode noć u jednoj seoskoj šupi, a učitelj priča o Belikovu, nastavniku grčkog koji je ceo život proveo kao u zaštitnoj futroli — kaljače, kišobran, propisi i strah — i koji je terorisao ceo grad, sve dok nije pokušao da se zaljubi.”

“Jednog kišnog jutra na svom imanju, zemljoposednik Aljohin objašnjava dvojici gostiju zašto se nikada nije oženio: godinama je voleo mladu ženu svog prijatelja, i ona je volela njega — a nijedno od njih nije reklo ni reč, sve do dana kada je zauvek otputovala.”

“Sklonivši se od kiše na imanju jednog prijatelja, veterinar priča priču o svom bratu, sitnom činovniku koji se odrekao svega — čak i udobnosti svoje žene — da bi kupio malo imanje na kome će gajiti sopstveni ogrozd. Gledajući bratovo zadovoljstvo, shvatio je nešto strašno o sreći.”

“Na Jalti, dosadom mučeni moskovski bankar koji je imao mnogo avantura upoznaje mladu udatu ženu koja šeta malo belo pseto. To je trebalo da bude još jedna letnja avantura — ali kada se vrati u moskovsku zimu, ne može da je zaboravi, i prvi put u životu je zaista zaljubljen.”

“U dosadnom provincijskom gradu tri sestre — Olga, Maša i Irina — sanjaju o povratku u Moskvu, gde su kao deca bile srećne. Tokom četiri godine, dok vojni garnizon dolazi i odlazi, njihov brat se ženi ženom koja preuzima njihovu kuću, njihove ljubavi propadaju, a Moskva je sve dalje i dalje.”

“Ljubov Ranjevska vraća se iz Pariza na porodično imanje sa čuvenim višnjikom i zatiče ga pred prodajom zbog dugova. Jedan trgovac, sin kmetova njenog oca, pokazuje joj kako da ga spase — ali ona i njen brat ne mogu da se nateraju da išta preduzmu, i višnjik pada pod sekiru.”

“Mihail Platonov, seoski učitelj od koga se nekada mnogo očekivalo, blistav je, ogorčen i neodoljiv ženama. Tokom jednog leta na propalom seoskom imanju progone ga lepa udovica, njegova prva ljubav — sada žena jednog prijatelja — i mlada studentkinja, dok ga njegova žena posmatra; a njegova nesposobnost da izabere završava se pucnjem iz pištolja.”